ПРЕГЛЕД ЗАКОНА О АБОРТУСУ ШИРОМ СВЕТА

Недавни извештај пореди америчке законе о абортусу и оне у остатку света.

Савет за породична истраживањ , америчка непрофитна организација која промовише фундаменталну вредност људског живота, породице и верских слобода, недавно је објавила подробан секуларни извештај у ком пореди америчке законе о абортусу са онима који су на снази у остатку света.

Наслов извештаја је Закон о абортусу Сједињених Држава у поређењу са светом, а текст нуди нека занимљива разматрања, почев од основне претпоставке која се мора имати на уму, те истиче: „[…] будући да напредак пренаталне науке непрестано потврђује да је нерођено дете у мајчиној утроби људско биће, тврдња да је абортус људско право испоставља се као све мање разумна“.

Подаци представљени у извештају покрећу нас на важна размишљања и постављају питања.

Само шест држава широм света дозвољава абортус у свим фазама живота детета у материци, до и укључујући перинатални стадијум. То су Канада, Кина, Вијетнам, Северна Кореја, Јужна Кореја и, заиста, Сједињене Државе.

Само три европске земље то дозвољавају после 14. недеље дететовог живота у материци.

Чак 77 земаља широм света не дозвољава абортус, било у потпуности, било с јединим изузетком: када трудноћа представља озбиљан ризик по живот мајке.

То није дозвољено у 23 земље, осим у случајевима трудноће која је резултат инцеста или силовања, или у случајевима тешких феталних деформитета.

После 12. недеље живота у материци, абортус је забрањен у 57 држава, укључујући и Италију, а пет земаља не дозвољава абортус после 24. недеље.

Извор ових података је првенствено Институт Гутмахер, непрофитна организација која за себе тврди да је „за избор” (за абортус), основана 1968. године, и која „[…] промовише сексуално и репродуктивно здравље и права”, а почела је као део злогласног Планираног родитељства.

Неколико ствари упада у очи. На афричком континенту, на пример, од 54 земље, абортус је потпуно забрањен у девет земаља, док је у 41 земљи дозвољен само у одређеним околностима и никада елективно (само зато што трудница тако хоће). Само четири земље дозвољавају елективни абортус а у сваком случају, ниједна га не дозвољава после 12. недеље трудноће.

Азија, као што је горе наведено, држи тужан рекорд на континенту с највише земаља у којима је абортус легалан.

У Северној Америци и ибероамеричком подручју, поред поменутих Канаде и Сједињених Држава, које су међу шест негативних шампиона, посебан случај о коме извештај пружа информације јесте случај Кубе. „Од 1965. године“, пишу аутори, „Кубом је доминирала комунистичка партија створена под Фиделом Кастром. Није изненађујуће да је елективни абортус на Куби такође институционализован 1965. године и тренутно је дозвољен током првих 12 недеља трудноће. Абортус после 12. недеље дозвољен је у случајевима силовања, феталних деформитета, економских тешкоћа и ради заштите живота или физичког или менталног здравља мајке; другим речима, приступ абортусу практично је неограничен.” Закључак пасуса посвећеног овом карипском острву звучи застрашујуће: „На Куби и у Кини, абортуси близу термина порођаја раде се уз помоћ лека риванола, који изазива превремено избацивање бебе из материце, коју потом остављају да умре.” Међутим, о немилосрдној и криминалној употреби абортуса у Кини и Пекингу, портал iFamNews извештавао је у више наврата.

Извештај Савета за породична истраживања даље анализира услове приступа абортусу у овим и другим комунистичким или бившим комунистичким земљама, након чега отвара низ питања која се не могу оставити без одговора.

„Огромна већина држава бар у одређеној мери ограничава абортусе“, наводи се. „Поставља се питање зашто? Зашто већина европских земаља ограничава абортус на 12 недеља? Зашто многе афричке и јужноамеричке земље забрањују абортус осим у случајевима када је живот мајке угрожен? Зашто 26 држава широм света забрањује абортус без изузетка? И зашто су већина земаља које дозвољавају абортус током свих 40 недеља трудноће истовременo и озлоглашени прекршиоци људских права?”

Закључак који аутори изводе је значајан: „Одговор лежи у дефиницији абортуса. Или је то убиство невиног, нерођеног детета у материци, или није. Ако није, онда ограничења абортуса у свим држава осим њих шест немају логичног смисла. Али ако, као што сва научна истраживања показују, абортус заиста убија невино, нерођено дете, онда га треба забранити широм света.” Да, они то заиста мисле.

Exit mobile version