На ову тему подсетила ме једна објава на друштвеним мрежама коју сам недавно видео. Реч је о фискалном рачуну који је издат од стране ГАК-а у Београду. За маму која нема здравствено осигурање цена класичног порођаја је 110.000 динара, док је, према званичном ценовнику, у „Народном фронту” 150.000 динара. У приватним клиникама порођај кошта од 2000 до 5000 евра.
У Србији која деценијама не може да се извуче из демографске зиме, и даље нема слуха надлежних државних инситуција чак ни за основно – за стицање статуса родитеља.
Да су позитивна и елегантна решења могућа, најједноставније је осврнути се на северног суседа, Мађарску.
Док у Србији није загарантовани износ одсуства ради неге детета, који почиње три месеца након порођаја и зависи од тога колики је био лични доходак, у циљу подизања наталитета, одсуство запослених мама због порођаја и потом због неге детета у Мађарској може да траје и до шест година. Без компликованих и дискриминаторских кључева обрачунавања износа накнаде, маме у Мађарској првих шест месеци добијају 70% плате, потом до друге године добијају 50% плате, а од друге до шесте године симболичних 100 евра.
Ако ико у овој држави размишља о будућности својих грађана, породична политика мора да почне да се драстично мења. Пре свега да се издвоји из социјалне политике, јер имати децу и заснивати породицу није социјална, већ уставна категорија. Држање финансијских и других мера везаних за породицу у сфери социјалне помоћи само по себи је дискриминишуће.
Без обзира на радни статус, а тиме и статус здравственог осигурања мајке, порођај у Србији би требало да буде БЕСПЛАТАН. Толико сигурно може да се одвоји за сваку маму и новорођену бебу.
А онда, за почетак, кренути путем северних суседа у одговорности за раст наталитета.