ПОРОДИЉЕ И МИНИМАЛНА ЗАРАДА – КО ИМА ПРАВО НА ПРЕРАЧУН И ГДЕ ДА СЕ ИНФОРМИШЕ

Један од приоритета наше земље је популациона политика. Сви знамо колико је новца потребно када се беба роди и свакако је значајна ставка плата коју примају породиље, односно маме.

Изменом и допуном закона о породици донете су бројне погодности породицама са више деце. Милена Антић Јанић из Министарства за бригу о породици рекла је за РТС да у делу накнаде зараде за време породиљског одсуства свака запослена жена чија накнада је утврђена на основу основица у претходних осам месеци пре отпочињања трудничког или породиљског боловања мања од мимималне зараде – имаће за време породиљског одсуства минималну зараду.

Све оне које су током прва три месеца од порођаја имале плату мању од минималца имају право на надохнаду до минималне зараде. Такође, изменом и допуном закона о породици донете су бројне погодности породицама са више деце.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Милена Антић Јанић из Министарства за бригу о породици и демографију рекла је да је Закон о финансијској подршци породици са децом донет у јулу 2002. године, у међувремену је претрпео две измене – 2005. и 2009. године, а значајне 2017. године.

Према њеним речима, поред значајних измена основног закона, у 2018. донете су измене и допуне закона и Закон из 2017. и 2018. је почео да са примењује 1. јула 2018. године.

“Због великог броја измена у оквиру закона, и неких нових законских решења дошло је до различитих реаговања људи на саму примену закона, некоме решења више одговарају, некоме мање”, рекла је она.

Почела је да се прати примена закона, у међувремену су покренуте неке иницијативе пред Уставним судом да се види да ли су неке одредбе закона уставне или нису.

“Обухватиле су велики број, од начин обрачуна накнаде зараде, од самог покривања обухвата корисника, од горњег лимита висине накнаде зараде. Био је читав низ чланова чије се питање уставности покренуло”, рекла је Јанићева.

Каже да су у међувремену донете три пресуде Уставног суда којима су проглашене неуставним три става појединих чланова закона, али је за велики број одредаба одбијено питање уставности.

“Ми смо се концетрисали на примену закона у пракси и спровођење одлука Уставног суда. Што се тиче накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета, одсуства са рада ради посебне неге детета – то је право које остварују запослене жене – у делу накнаде зараде за време породиљског одсуства свака запослена жена чија накнада је утврђена на основу основица у претходних осам месеци пре отпочињања трудничког или породиљског боловања мања од мимималне зараде – имаће за време породиљског одсуства минималну зараду”, објаснила је Милена Антић Јанић.

Указује да је потребно је да има макар једну основицу на основу које би се утврдила накнада зараде да би њена накнада зараде за време породиљског одсуства била у висини минималне зараде.

Породиљско одсуство траје 28 дана пре термина за порођај, изузев по налогу лекара 45 дана до три месеца живота детета.

Запослена жена за преостали период који може трајати до годину или две године детета уколико је у питању треће и свако наредно дете ће бити у просеку основице, подвукла је она.

Где маме које треба да добију надокнаду могу да се информишу

Милена Антић Јанић каже да је Закон о изменама и допунама закона је усвојен 30. јуна, објављен је у Службеном гласнику, примена је почела 1. јула ове године и тренутно се ради на изради инструкције које ће службе дечије заштите добити следеће недеље у свакој општини или граду.

Породиље ће моћи да се обрате надлежним службама да виде да ли имају право на тај прерачун или не и на који начин то могу да остваре.

Олакшање за запослене маме, преношење одсуства на партнера

Антић Јанић каже да измене закона које се тичу накнаде зараде односе се на минималну зараду, односе се на утврђивање горњег лимита од 1. јануара 2022. године, који неће бити три просечне зараде него пет, тако да је извршен искорак.

Омогућено је да жене које више зарађују од 1. јануара 2022. могу да остваре накнаду која може ићи до пет просечних зарада у Србији.

Што се тиче жена пољопривредних осигураница, њима је утврђен истоветан начин утврђивања остале накнаде, посматра се временски период од 18 месеци пре рођења детета.

Право да отац користи одуство са рада на негу детета предвиђено је Законом о раду и када дете напуни три месеца живота, родитељи могу споразумно да се одлуче ко ће од њих користити даље одсуство са рада ради неге детета.

Антић Јанић додаје да је потребно да и отац и мајка буду у радном односу.

Колико новца могу да добију породице са више деце

Према њеним речима, издвајања су 65 милијарди на годишњем нивоу – то су средства која се испаћују на републичком нивоу, али свака локална самоуправа има и нека додатна давања.

Колико ће бити потребно неком родитељу и породици то је индивидуална ствар сваке породице.

Овај закон је обухватио велики број корисника права, 50.000 жена су обухваћене накадом зараде и осталим накнадама, рекла је она.

“Остале накнаде по основу неге, рођења и посебне неге детета где имамо више од 5.000 жена које су су обухваћене овим правом”, каже Милена Антић Јанић.

Жене имају могућност да оставе и остале накнаде уколико су биле ангажоване у флесибилном облику рада у неком периоду.

“Поред тога за свако рођено дете остварује се право на родитељски додатак, за прво дете је више од 100.000 динара, за друго дете више од 10.000 две године, а за треће 12.000 а четврто 18.000 и то десет година. Износи се ускађујуе два пута годишње”, закључила је Милена Антић Јанић.

Exit mobile version