Британска Национална здравствена служба (НХС) управо је издала налог да се озлоглашена Служба за развој родног идентитета (Gender Identity Development Service – GIDS) у оквиру фондације Тависток и Портман затвори до пролећа 2023. након што је независан извештај критиковао једину дечју родну клинику у Великој Британији.
НХС је подржао препоруке педијатра др Хилари Кас која је имала задатак да састави независан извештај о клиници која пружа услуге деци и младима везане за родни идентитет. Комисија за квалитет неге је 2021. године оценила GIDS као „неадекватан“, што је најнижа могућа оцена. Утврђено је да се мора побољшати безбедност услуга које нуди GIDS и да је особље лоше вођено.
Премда поздрављамо вест да је GIDS затворен бар на неко време, то што је родна клиника приморана да затвори врата можда је само Пирова победа, јер извештај докторке Кас предлаже отварање више служби за родну дисфорију широм земље како би се решио проблем дугих листа чекања у GIDS-у и како би се боље задовољиле потребе пацијената. Можемо само да се надамо да ће ово довести до тога да пацијенти с упутима за родну клинику заиста добију бољу медицинску негу и да лекари и други професионалци најзад посвете довољно пажње њиховим појединачним здравственим историјама и околностима.
Ипак, извештај је такође навео недостатак „отворене дискусије“ о родној дисфорији као и то да је клиника Тависток практиковала „претежно афирмативан, неистраживачки приступ, често вођен очекивањима деце и родитеља“.
Историја GIDS-а прожета је скандалима
GIDS је основан пре више од три деценије „за децу и младе, и њихове породице, који имају потешкоћа у развоју свог родног идентитета“. Међутим, у последње време било је све више и све алармантнијих извештаја о томе да клиника пребрзо гура пацијенте у транзицију, при чему неки имају само три године.
Још 2018. године угледни психијатар и психоаналитичар Дејвид Бел написао је контроверзан извештај о активностима GIDS-а, где је радио од 1995. до пензионисања 2021. године. Страхове изнете у извештају деле и родитељи трансродне деце, који су такође изразили забринутост због тога што клиника ставља младе људе на „брзу траку” и гура их у одлуке које им мењају живот, без довољно анализе и процене њихових личних и индивидуалних специфичности и историје. Случај Кире Бел, бивше пацијенткиње у Тавистоку, пример је младе особе која је пребрзо ушла у медицинску транзицију и операције, а касније зажалила због ове махом неповратне одлуке.
Управа Тавистока није добро реаговала на звиждачки извештај доктора Бела – покушали су да га ућуткају и покренули су поступак против њега, а чак су се дрзнули и да уклоне његову књигу из библиотеке фондације. У наредним месецима, доктору Белу се обратило још 10 запослених у GIDS-у који су имали сличне проблеме и били су озбиљно узнемирени оним што су видели на клиници. Бринуло их је што виде децу која изгледају као да их је неко инструирао шта да кажу особљу клинике, бринули су их третмани који су препоручени деци након само два прегледа, као и то што клиника запошљава превише неискусних (а самим тим и јефтиних) психолога.
Године 2021, Гардијан је писао о томе, рекавши да је неко од особља рекао доктору Белу да је дете од само осам година упућено ендокринологу на лечење. „Нисам могао да наставим овако… Нисам могао да живим са собом знајући за лош третман који деца имају“, рекао је други запослени.
Нагло повећање броја упута
Ова британска родна клиника забележила је велики скок броја упута за родну дисфорију током протеклих година. У 2009. примила је 80 пацијената, а до 2019. број је нарастао на чак 2.700. Извештај докторке Кас потврђује да је забележен нагли пораст броја младих пацијената с родном дисфоријом, али не покушава да открије разлоге за то повећање. Уместо тога, препоручује отварање више родних служби у тој земљи.
С ведрије стране, извештај помиње питање дијагностичког занемаривања, напомињући да „многа деца и млади људи који се јављају имају сложене потребе, али када се идентификује да имају неку збуњеност у вези с родом, друга важна питања здравствене заштите која обично решавају локалне здравствене службе понекад су запостављена.” Ово је веома важно с обзиром на број случајева деце са стањима из аутистичног спектра, или оне са инвалидитетом и другим развојим проблемима које су родитељи и/или медицинско особље уверили да је узрок њиховог проблема заправо то што су „заробљени у погрешном телу”.
Такође, особе које су иначе здраве, али пате од трауме, депресије и сличних проблема с менталним здрављем, ужурбано се упућују на полне третмане и тек прекасно схватају да операција и хормони унакрсног пола нису нимало помогли решењу њихових проблема – већ управо супротно. Штавише, у извештају докторке Кас наводи се да је дошло до „драматичне промене“ у смислу пацијената којима се дају упути, јер је све више регистроване деце женског пола, као и деце с неуродиверзитетом и проблемима везаним за ментално здравље. Надајмо се да ће лекари у Великој Британији и другде усвојити опрезнији приступ деци и младима с родном дисфоријом и доћи до правог узрока њиховог стања како би им понудили безбедан и адекватан медицински третман.