ОД ХАРИЈА ПОТЕРА ДО „КВИР-СУПЕРМЕНА“

Разлог због кога се старе парадигме, од Дизнија до Хи Мена, прилагођајаву џендер лудилу.

Printscreen Youtube

Циклус романа о Харију Потеру је, у првом деценији 21. века, значио рушење традиционалне бајковне приче, такозвану „промену парадигме“. Вешци и вештице су престали да буду зликовци, а они који немају окултне вештине проглашени су за бедне „нормалце“. Џоан Кетлин Роулинг је покушала да остане савремена и у другој деценији столећа, па је дала назнаке да је „добри стари вештац“ Албус Дамблдор „геј“. Ипак, када је изјавила да мушкарци, макар се и оперисали, макар користили хормонске терапије, макар како се „осећали“, не могу бити исто што и биолошке жене, наишла је на жестоку осуду „пост-истините јавности“, чак и глумаца циклуса филмова о Харију Потеру.

Показало се – кад једном станеш на пут пропасти, мораш ићи до краја.

А крај је, по свему судећи, близу.

Ако се не супротставимо.

ПИСМО ЗАБРИНУТОГ РОДИТЕЉА

Пре неколико месеци, добио сам писмо од једног забринутог оца, господина Бранимира, који је изнео своја размишљања о пропасти којој смо, преблизу, пришли: „Пише Вам један забринути родитељ, у жељи да преко Вас или Ваших веза упозоримо и друге родитеље на опасности које вребају њихов подмладак у савременој поп култури, претежно цртаним филмовима, и ако је могуће заједничким напором пружимо одговор како се носити са сличним датим и будућим садржајима за које очекујем да постану само гори и експлицитнији.

Недавно сам сазнао да ће бити емитована нова верзија цртаног серијала Хи Мен  ( преко Нетфликс платформе ), толико вољеног и популарног 80-их кад сам био дете. Међутим, већ у најави, на различитим Ју тјуб каналима (Клаунфиш ТВ) појавила се информација да ће главни јунак, бели мушкарац изузетне снаге, Хи Мен, бити на почетку серијала уклоњен и замењен Тилом, својом саборкињом и њеном верном ‘другарицом’, Андром, која је вољом политичке коректности у новом серијалу добила тамну пут наспрам беле како је била представљена у претходним серијалима ове цртане серије. Упркос демантовања навода овог ју тјуб канала од стране званичника серије, након емитовања испоставило се да су објављене гласине биле истините.

Дакле, Хи Мен бива замењен екстремно феминистичком струјом, сумњиве сексуалне оријентације која нас води до следећег изузетно актуелног термина у целој овој причи/ режији поп културе.

Дакле, овом методом аутори дају назнаку истополног односа где на крају ипак, како би избалансирали очекивања што шире публике, не приказују одређене емотивне односе експлицитно. Негде, у одређеним цртаним серијалима ова граница се дакако и прелази. Masters of the universe – Revelation, илити поменути Хи Мен серијал је, дакле, јасни представник  ( са елементима Queerbaitingа ) назнака да ће Хи Мена заменити на крају не само жена, већ жена црне пути која је уз то и лезбејске оријентације (за више информације погледати поменути ју тјуб канал, Клаунфиш ТВ).

Да ово није изоловани случај већ само серијал који је аутору отворио очи може се видети на примерима сличних анимираних серијала исте платформе, Нетфликс.

А следећи линк представља званичну објаву аутора о „истополној љубави“ два лика такође некада веома популарне анимиране серије, Волтрон.“

Нефликсов геј-Волтрон дочекан са овацијама

После вештаца и вештица, на реду је поп-културна легализација „нестандардне сексуалне оријентације“.

ЧИКА ДИЗНИ, ПОСМРТНО

Забринути отац ми је указао и на нове „Дизни тенденције“: „Постоји брига да наши родитељи нису у довољној мери обавештени о овим актуелностима и да у свакодневној трци за преживљавање савремена индустрија забаве преузима доминанту улогу у образовању наше деце и усађивањем неких нових, нама до сад страних, стандарда. Отуд, скорашња забрана пропаганде „нестандардних сексуалних садржаја“ деци, која је спроведена у Мађарској, заиста добија на значају.

Споменута платформа свакако није једина у овој оркестрираној поставци. Оркестрираност се види из широког отвореног фронта, који самим тим оповргава спонтаност заступљености оваквих тема.

Додатни примери долазе нам из нама драгог и милог Дизнија.

Поменути цртани који се тренутно приказује у биоскопима широм света па и Србије, садржи прегршт елемената queerbaitingа и, попут цице са два лица, не откривајући свој прави карактер до краја, не штети на прву лопту нашим најмлађима, али онима који су макар један час имали анализу књижевних дела на часовима српског језика у средњој школи, биће јасна двостраност и пратећа порука овог цртаног филма.

Такође да не изоставимо популарну Дизнијеву Круелу, са геј карактером по имену Арти.

Све у свему, народски речено, чини ми се да је по страни популарно кување жабе, и да се горе наведени queerbaiting користи у те сврхе. Нарочито је интересантно вађење из нафталина цртаћа који су некад били изузетно популарни, и где је претпоставка да ће, емотивно вођени, необавештени родитељи откључати врата својих домова за овог Тројанског коња модерног доба, како би са својом дечицом безбрижно гледали њима драге хероје, док ће систем за то време у свест наших најмлађих, а и нас самих, уграђивати пожељне обрасце новог мишљења и новог доживљаја света.

Интересантно је додати и хипотезу како се queerbaiting-ом постиже двоструки ефекат ‘кувања’. Дакле, не само да се неосетно уносе садржаји тог типа у поп садржаје, већ се повећава и притисак „LGBTQ  заједнице“, који могу да се сматрају као оштећена страна у захвату овог типа јер њихова страна приче није до краја и експлицитно представљена и приказана.

Услед свега наведеног постоји велика потреба да се родитељи упозоре и ако је могуће едукују како да себе и своју децу упуте у ову нову, вероватно и неизбежну, мочвару савременог поп садржаја…“

Како исушити мочвару – то је питање.

Јер је у питању изградња новог језика на коме се не може нормално мислити. Нити се тим језиком деца могу нормално васпитавати.

КОНТРОЛА ЈЕЗИКА КАО КОНТРОЛА УМА

Поп  култура је, то је бар јасно, својеврсни језик. Ко жели да надзире човечанство, треба да контролише његов језик. О томе је, у свом огледу о промени парадигме и новим религиозним покретима, својевремено писао руски сектолог Александар Дворкин, који је указао на својевремену борбу комуниста за језик руског народа: „Ко контролише језик човечанства, контролише његове мисли“, рекао је човек који је написао, по мом мишљењу, најбољу књигу о тоталитаризму – Џорџ Орвел.

Домаћи комунисти, који су на власт дошли 1917, одлично су то схватили. Они су постали свесни да ако, желе да се „озбиљно и дуго“ зацаре у Русији, ако желе да завладају умовима наших суграђана, морају да из њихове свести искорене руски језик, језик, који је обликовала православна вера, и који је по природи својој хришћански.

И они су одмах почели да намећу свој совјетски новоговор, којим је, кроз деценију, почео да говори већи део земље. Сећам се песмице, чини ми се Маршакове, у којој радознали пионир пита свог седокосог деду за значење њему непознатих речи какве су „жандарм“, „слуга“, „чиновник“, „цар“, „Бог“ (како ли је, јадничак, певало „Интернационалу“ не знајући значење тих речи?), итд. А дедица се сећа да су, ето, биле такве ружне речи у његовој младости, и радује се што их унук већ може не знати.

Заиста, поколење Павлика Морозових никад није слушало такве речи, и сасвим се сналазило без њих. Међутим, они нису знали ни многе друге речи. Сећам се да се у књизи о Зоји Космодемјанској писало како она, као ученица десетог разреда средње школе у Москви, никад није чула реч „омлет“. Зато су сви они знали друге речи: „рабкрин“, „примкамера“, „пролеткулт“, „рабфак“ (раднички факултет, нап. прев), „канало-армејац“, „медсестра“, „лич(ни)доходак“, итд.

Руска класика избачена је из употребе – Пушкина и Достојевског су брзо збацили са брода савремености – а сви нови пролетерски писци служили су се само новим пролетерским језиком, у коме су наједном недостајале „застареле“ речи. А са променом језика збила се и фалсификација појмова. Уместо хришћанске културе, у земљи, а затим и у умовима људи, зацарила се нова марксистичко-лењинистичка идеологија, заснована на религији која је стремила уништењу хришћанства.“

То је, наравно, узрок због кога се у свету и Србији намеће монструозни џендер језик, чије су заговорнице стаљинистички бркате џендеруше и кваизифеминистички џендeрми. И то је, наравно, разлог због кога се старе парадигме, од Дизнија до Хи Мена, прилагођајаву џендер лудилу.

(КРАЈ У СЛЕДЕЋЕМ ДЕЛУ)

ПРВИ ДЕО – ОД ХАРИЈА ПОТЕРА ДО ЏЕНДЕР ТИРАНИЈЕ

ДРУГИ ДЕО – ДА ЛИ ЈЕ ТО БИЛО ЗА ДЕЦУ?

ТРЕЋИ ДЕО – МОРАЛ ХАРИ ПОТЕРА

Exit mobile version