Last updated on January 21st, 2021 at 12:00 pm
Након што је на референдуму у мају 2019. године уклоњен 8. амандман из Устава Републике Ирске, који је штитио живот од зачећа, следећа ставка на либералној агенди смрти била је Северна Ирска. Премда део Уједињеног Краљевства, Северна Ирска није примењивала Закон о абортусу који је у Британији усвојен 1967. године.
Због политичког вакуума у Северној Ирској – кабинет премијера распуштен је 2017, а нова влада није формирана – влада у Вестминстеру донела је два закона (2018. и 2019.) којима се уређују одређена питања у Ирској. Поред тога што је продужен рок за формирање кабинета премијера, Законом из 2019. Северној Ирској наметнуте су и легализација истополних „бракова” и даља либерализација закона о абортусу.
Зашто се нова регулатива о абортусу у Северној Ирској назива екстремном?
Поред тога што је тиме легализован абортус на захтев до 12. недеље трудноће, он је сада у Северној Ирској практично дозвољен свих 9 месеци, не само због разлога као што су физичко или ментално здравље труднице, силовање, инцест или фатални фетални деформитет (када се сматра да због деформитета беба неће преживети), већ и у случају мањих недостатака који се могу кориговати (расцеп усне и непца, уврнуто стопало) и деформитета с којима се може живети, као што је Даунов синдром.
Овим је de factoлегализован абортус на захтев до 24. недеље трудноће, као и абортус на основу пола до 12. недеље, при чему заправо не постоје одредбе које би забраниле абортус због нежељеног пола и до 24. недеље.
Ево шта све то практично значи.
Трудница: Добар дан, ја сам у 29. недељи трудноће, али сам схватила да сам превише под стресом због ове бебе, мислим да ћу изгубити посао ИЛИ муж/момак прети да ће ме оставити ИЛИ не знам како ћу да завршим факултет ИЛИ имам већ двоје деце код куће ИЛИ (допуните по жељи).
Лекар: Добро, можемо одмах закажемо.
Дакле, под изговором менталног здравља, можете подвући практично сваки разлог који вам падне на памет и слободно можете да убијете бебу у било којој недељи трудноће. Овако је земља, која је некада штитила људски живот од зачећа до природне смрти, и притом имала најниже стопе морталитета трудница на свету, стала у ред с „напредним” државама у којима у једној сали абортирају дете у 25. недељи трудноће, а у другој чине све што је савремена медицина у стању да уради како би спасли бебу превремено рођену у тој истој 25. недељи трудноће.
Ниједна земља на свету није абортусом решила проблем отпуштања трудница, избацивања трудница из стана од стране мужа, психичког насиља над трудницама (јер шта је претња „Абортирај, или ми не долази у кућу!” ако не психичко насиље?), сиромаштва, итд. Абортус није решење за проблеме у друштву.
Абортус због расцепа усне и/или непца, уврнутог стопала и Дауновог синдрома није ништа друго до примењена еугеника: елиминисање другачијих, непожељних и „мање вредних” из друштва. То се оправдава ставом да им ми заправо чинимо услугу јер је боље да их уклонимо него да се „муче” и имају „нижи квалитет живота”. Хајде да видимо како изгледа тај „нижи квалитет живота” неколико особа рођених с овим стањима, које су промакле еугеничарима и успеле да се роде.
Стивен Џерард (Steven Gerrard), један од најбољих везних играча у енглеском фудбалу данас, капитен Ливерпула и националног тима Енглеске, рођен је са уврнутим стопалом. Играо је 710 утакмица и дао 186 голова.
Кристи Јамагући (Kristi Yamaguchi), клизачица на леду, америчка, светска и олимпијска шампионка, рођена је са уврнутим стопалом и са шест година почела је да се бави клизањем у склопу терапије.
Пејтон Менинг (Peyton Manning), један од најбољих квотербекова свих времена, 18 сезона играо за НФЛ, двапут освојио Супербоул, и петоструки добитник награде MVP за највреднијег играча године (Most Valuable Player), рођен је с расцепом усне.
С расцепом усне, који је касније коригован, рођени су и британски глумац Том Берк (Tom Burke), и амерички глумци Хоакин Феникс (Joaquin Phoenix, расцеп усне и непца) и Чич Марин (Cheech Marin), нашој публици добро познат као духовити партнер детектива Неша Бриџиса.
У Великој Британији је у току кампања коју је покренула Хајди Краутер (Heidi Crowter), млада жена из Ковентрија рођена с Дауновим синдромом. Кампања „Don’t Screen Us Out” (Немојте нас елиминисати) указује на то да се скрининг тестовима проналазе бебе с неком тризомијом, попут Дауновог синдрома, и у 90% случајева абортирају. Данас, када се сви залажу за људска права и једнакост, Хајди скреће пажњу на то да су особе попут ње, које су рођене мало другачије, толико непожељне и дискриминисане да им се не дозвољава чак ни да се роде.
О томе како неке особе с Дауновим синдромом живе и шта све могу да ураде, писала сам 2018. године за портал Православни родитељу тексту „Даунов синдром – да ли вишак хромозома значи мање право на живот”.
У друштву које уклања особе које ће мождабити сиромашне, које ће мождарасти у дечјим домовима, које ће мождаимати тзв. нижи квалитет живота, које су на неки начин другачије од онога што ми мислимо како људско биће треба да изгледа и живи, само је питање времена када ће еугеничари протегнути своје пипке и с нерођене деце прећи и на оне који су већ рођени, а не одговарају „златном стандарду”.
Ако вас ово подсећа на стварање чисте расе и чистог народа, нисте се преварили. Еугеника је била један од главних стубова нацистичке друштвене политике.
И да, абортус заиста јесте неми холокауст савременог доба који и даље траје.