Званично, почела је нова 2022. година. 2022. година од чега? Од Рођења Христовог. Али део хришћана, којем припада и српски народ, још није дочекао Божић. Шта више, приближавамо се последњим данима Божићног поста који траје 40 дана, па су дани до Божића свакако они у којима се пости, дани у којима се у миру и молитви припремамо за дочек радости Божића.
А како је заправо?
Због разлике од 13 дана, Јулијански календар, кога се још од древних времена придржавају поједине помесне православне цркве, међу којима је и СПЦ, „касни” у односу на Грегоријански, којег се придржавају сви западни хришћани.
По Јулијанском календару (старом) данас је 19. децембар, а Божић је 25. децембра, што ће по Грегоријанском (новом) бити 7. јануар.
Наравно, западним хришћанима јесте 1.јануар и јесте Нова година, али они су завршили Адвент (припремне седмице уочи Божића код Римо-католика) и дочекали Божић, па сад дочекују Нову годину, седам дана након Божића. Тако ће и по старом календару седам дана по Божићу бити 1. јануар – односно 14.јануар по новом календару.
Оно што је посебно занимљиво, и што ме заправо и подстакло да пишем, је Свети мученик Бонифатије, свети који се прославља данас – 19. децембра, када већина западне, у основи хришћанске, цивилизације дочекује Нову календарску годину.
Нема случајности. Управо је Свети мученик Бонифатије, из искуства Цркве, потврђен као заступник и помоћник онима који болују и покушавају да се излече од страсти пијанства.У тренуцима кад са великом сигурношћу можемо да тврдимо да читава цивилизација „наздравља” током дочека Нове године – уз све могуће ђаконије вредних домаћица и угоститеља – барем ми који себе сматрамо православнима, требало би да чинимо управо супротно.
Свети Бонифатије и сам беше пијаница и блудник, али изменивиши начина живота до те мере удостојио се мученичке смрти и посвећења.
Ако нама, уроњеним у технолошке и материјалне удобности овог века, такав подвиг делује превише апстрактно или недостижно, можда је тренутак да се барем запитамо, како очекујемо да нам у „новој години” буде боље на личном плану, у породичним односима, на послу, да нас мимоиђу болести и страдања, да се односи у друштву и држави упристоје, кад не примећујемо овакве очигледне „сигнале” који нам се пружају из искуства Цркве?
Ако нисте, препоручујем вам да прочитате житије Светог мученика Бонифатија, на порталу Српске православне цркве.
