Познати хришћански коментатор Вебјорн Селбек, главни уредник хришћанског дневника Даген, изразио је дубоку забринутост због пораста трансродности и наизглед лакоће с којом млади људи могу да промене пол у Норвешкој. Он верује да ће друштво на крају зажалити због одлука које се доносе везано за род, тј. џендер. Селбек, истакнута личност у норвешким хришћанским круговима, указао је на се већи број исповести о кајању због промене пола. Посебно је узнемирен због раног узраста у ком је могуће одлучити се за операцију пола у Норвешкој – већ са 18 година, док је за стерилизацију потребна минимална старост од 25 година.
Селбек даље тврди да су школе од кључног значаја за промовисање идеје родне флуидности. Он сматра да је образовни систем земље преплављен политиком идентитета и радикалном теоријом рода. Ове идеје оспоравају традиционално научно схватање рода као урођеног атрибута, сугеришући да је то нешто што свако треба да изабере. Он ово види као капитулацију пред притиском све агресивнијег транс покрета, што је значајан фактор у порасту стопе родних интервенција међу младим људима у Норвешкој.
У међувремену, чак и док суседна Шведска предузима мере за контролу родних терапија и процедура, као што је повећање старосне границе за узимање блокатора пубертета, Норвешка наставља тренутном путањом. Међутим, Селбек примећује да долази до неслагања унутар заједнице кад је реч о родној медицинској нези. Селбек каже да све више расте забринутост међу норвешким стручњацима због броја пацијената који се кају због хируршких интервенција и хормонске терапије. Недавни опозив одобрења Норвешке здравствене управе најистакнутијој транс активисткињи и докторки за родну дисфорију у земљи, Есбен Естер Пирели Бенестад, указује на све већу забринутост.
Раније ове године, државна комисија у Норвешкој критиковала је третман који се нуди особама с родном дисфсоријом. Извештај је указао на ризик од претераног, недовољног и неправилног третмана који произилази из недостатка чврсте базе знања. Такође је примећено да хормонску терапију, коју би требало да спроводи искључиво Универзитетска болница у Ослу, пружају лекари опште праксе и друге здравствене установе. Ово откриће потврдио је Бјорн Гулдвог, директор Управе за здравство.
У светлу ових забринутости, Гулдвог је предложио да тренутне смернице треба поново размотрити. Он је предложио проширење услуга родне здравствене заштите у Норвешкој као потенцијално решење за ове проблеме. Тиме би се, сматра он, обезбедило да они којима је потребна помоћ добију одговарајућу, индивидуализовану помоћ. Међутим, Гулдвог је такође нагласио да су надзор и регулисање у овој области у надлежности Норвешке здравствене управе, а не његове дирекције.