„Породица је увек била камен темељац америчког друштва”, изјавио је председник Роналд Реган, „срце наше слободне демократије” и „ослонац нашег националног живота … Наше породице негују, чувају и преносе свакој следећој генерацији вредности које делимо и негујемо, вредности које су темељ наших слобода.” Тако је било од почетка Републике – „Темељи националног морала морају се поставити у приватним породицама”, рекао је Џон Адамс – и то важи и дан-данас. Због тога се може десити да овај такозвани Закон о једнакости буде најопаснији законски предлог о коме се икада расправљало у Конгресу.
Први пут га је 13. марта 2019. представио Дејвид Сисилин, представник Роуд Ајленда, који је иначе хомосексуалац, а предлог закона је прошао Доњи дом 17. маја, али никада није разматран у Сенату. У међувремену, Бела кућа није оставила места за сумњу у погледу председниковог становишта: „Трампова администрација се апсолутно противи дискриминацији било које врсте и подржава једнак третман свих; међутим, закон који је усвојио Доњи дом у садашњем облику пун је отровних пилула које прете да подрију родитељска права и савест.”
Као кандидат за председника, Џо Бајден је следеће године обећао да ће, ако буде изабран, донети Закон о једнакости у року од 100 дана од ступања на дужност. Стога нас не изненађује што је дан након што је Сисилин поново предложио закон 18. фебруара 2021, председник Бајден издао званично саопштење којим поздравља спонзоре тог предлога закона и позива законодавце „да брзо донесу овај историјски закон” – који ће, тврдио је, донети „достојанство и поштовање” као „кључни корак ка осигуравању да Америка живи у складу с нашим основним вредностима једнакости и слободе за све.”
Таква реторика представља изопачење величине коју помиње пророк Исаија када говори о онима који „зло називају добрим, а добро злим.” У ствари, као што су ИОФ и његова партнерска Национална организација за брак више пута упозорили, ако би назив закона одражавао његову стварност, морао би се звати Закон о неједнакости . Као што је описао Савет за породична истраживања, „Закон о једнакости увео би неједнакост и неправичност тако што би захтевао прихватање одређене идеологије о сексуалној етици, притом не остављајући простор за различита мишљења и легитимну јавну расправу. Једноставно речено, Закон о једнакости уводи агенду која је против живота, против породице и против вере и која би се морала спровести на нивоу читавог савезног законодавства, и представљала би катастрофу за све Американце.”
Наш колега Рајан Андерсон укратко је описао неке од катастрофалних последица до којих ће доћи ако се Америци наметне Закон о једнакости:
Не дозволите да вас назив завара …. Уместо да пронађе здраворазумски, уско скројени начин да се Американци који се идентификују као ЛГБТ особе заиста заштите од неправедне дискриминације, закон ће деловати као мач – чији је циљ да прогони оне који не прихватају новонастале родне идеологије … Закон о једнакости жртвовао би тешко стечена права жена, док би привилеговао мушкарце који се идентификују као жене. Ако се то озакони, такви мушкарци би имали право да проведу ноћ у склоништима за жене које су жртве насиља, да се пресвлаче у женским свлачионицама и такмиче у женским спортским тимовима – чак и у школама од основне до средње … Према Закону о једнакости, верске школе, усвојитељске агенције и друге добротворне организације моћи ће да буду санкционисане од стране савезне државе ако се придржавају учења биологије и Библије, модерне генетике и Постања када је реч о сексу и браку …. Заиста је нечувено, али Закон о једнакости изричито се изузима од Закона о обнављању верске слободе … Лекари, секуларни и верски, чији је стручни суд да су поступци промене пола погрешни, сада би били у супротности с нашим законима о грађанским правима … [And] овај закон свако одбијање обављања абортуса третира као дискриминацију у трудноћи. Деценије заштите савести од абортивног екстремизма на савезном, државном и локалном нивоу биле би подривене. Ове претње нашем друштву само су неколико разлога због којих треба одбити овај Орвеловски Закон о једнакости.
Како је влада могла тако погрешно све да схвати? Тешко да се први пут поставља такво питање. Позната историчарка Барбара Такман приметила је,
Феномен приметан током историје без обзира на место или период јесте да владе воде политике које су супротне њиховим сопственим интересима. Чини се да човечанство има лошији учинак владе него било која друга људска активност … Зашто се носиоци високих функција тако често понашају супротно начину на који указују разум и просвећени лични интерес? Зашто се чини да интелигентни ментални процес тако често не функционише? Да кренемо од почетка, зашто су тројански владари увукли тог сумњивог дрвеног коња у своје зидове упркос свим разлозима који су им говорили да треба да сумњају да је посреди грчки трик?
У случају Закона о једнакости, пажљиво осмишљена реторика заслепила је не само владине лидере већ и већи део корпоративне Америке. Закон о пословној коалицији за једнакост, предвођен Кампањом за људска права, представља истинско „Ко је ко” свих компанија, укључујући не само технолошке титане као што су Амазон, Мајкрософт, Фејсбук, Гугл, Епл и Интел, већ и фирме које су разнолике као Најк, Ксерокс, Доу кемикал, Фајзер, Делоит, Џенерал Милс, Сони, Несле, Бостон Селтикс, Блумберг, Американ Екпрес, Банку Америке, Шеврон, Мастеркард, Тесла, Сиско, Ибеј, Денис, Илај Лили, Доминос, Експедија, Годеди, Хоум дипо, ИБМ, Џонсон & Џонсон, ЈП Морган Чејс, Нетфликс, Келог, Мариот, Петсмарт, Алкоа, Старбакс, Таргет, Ситигруп, Твитер, Дел, Ербиенби, Тојота и Дизни, да наведемо само неке од укупног 420 компанија чији заједнички приход износи око 6,8 билиона америчких долара и које запошљавају преко 14,6 милиона људи.
То је отрежњујући доказ наизглед неодољиве привлачности политичке коректности коју америчке компаније прате попут оваца док се надмећу у свом показивању ентузијазма. Доу кемикал (Dow Chemica) каже да „поздравља доношење Закона о једнакости.” Фејсбук и Гугл подржавају „заштиту … како је наведено у Закону о једнакости.” Ливај Штраус је „поносан што подржава Закон о једнакости.” Најк „подржава Закон о једнакости” као „још један важан корак у борби за једнакост.” И тако даље, и тако даље.
Уз огромне ресурсе корпоративне Америке регрутоване ради подршке овом катастрофалном закону, Америци су хитно потребни најбољи напори и храбри глас свих који брину о очувању породице која је „угаони камен америчког друштва” и „срце наше слободне демократије.” Не можемо више да ћутимо.