КАД ЖЕНАМА СМЕТА ПРАВО ЖЕНА ДА БУДУ ИНФОРМИСАНЕ – 1. ДЕО

Last updated on May 3rd, 2023 at 05:29 am

Како преноси портал N1, једна српска феминисткиња и једна хрватска активисткиња осуле су паљбу по међународном пролајф самиту који ће се средином маја одржати у Београду. Две госпође сматрају да иза самита стоје „опасне идеје“ и да „они делују полутајно“, шта год то значило.  

Пошто у читавом чланку нису наведена имена (уплетених особа или организација – осим на једном месту, али је у питању организација Pro-Life Europe која не учествује у самиту), можемо само претпоставити да кад кажу „они“ дотичне госпође мисле на организаторе и све организације које на неки начин учествују у самиту или су повезане с њим, као и све који су део пролајф покрета у свету и код нас.

„Они“ су оптужени да „гурају опасне идеје иза којих се крије фашизам“. Није нам познато да пролајф покрет као целина или појединачне организације у било ком аспекту активизма инсистирају на стварању националистичког, диктаторског система који се залаже за економску једнакост и бескласно друштво, како гласи једна од дефиниција фашизма. Штавише, пролајф покрет се тим аспектима друштвеног живота и не бави. Стога бисмо пре рекли да је термин „фашизам“ овде употребљен као етикета која треба да ослаби кредибилитет друге стране и коју левичари и „освешћени“ прогресивци у данашњем друштву све више користе када у недостатку аргумената желе да противнике окарактеришу као нетрпељиве, нетолерантне и слично.

„Они“ су оптужени да заговарају „антиродне политике, забрану абортуса и контрацепције.“ Устав РС не препознаје категорију „рода“ (род је граматичка категорија у науци о језику), али зато чланом 15. јемчи „равноправност жена и мушкараца“, дакле једнакост полова. Но, као што је више пута писано и на нашем порталу и другде, лево-оријентисани покрети (феминисткиње, ЛГБТ-овци, марксисти и други наследници бољшевичких „вредности“) насилно су у наш језик увели појам рода, те се тако у данашњем дискурсу често чују изрази које наш Устав не препознаје: „родна равноправност“, „родна политика“, „родне студије“, „родно-сензитиван језик“…

Наравно, одмах је протумачено да то што је и градоначелник Београда с патријархом СПЦ заказао манифестацију Дани породице у исто време „није случајност“ и да је „симптоматично“. Није им пало на памет да оба догађаја можда имају везе с тим што је 15. мај Међународни дан породице, па је прикладно и логично да они којима је тај датум битан покушају да га на неки начин и обележе, или организују одговарајуће догађаје.

Дотичне госпође у својим осудама углавном се држе општих места и фраза („они“ шире „опасне идеје“, „опасне идеологије“, „опасне агенде“, „лажи и измишљотине“…), и тек на једном месту наводе конкретне „злочине“, тј. „лажи“ које „они“ шире: „da je brak najsiguirniji, da je najmanje nasilja u brakovima, da deca imaju velike poteškoće kada se roditelji razvedu.“ И још нам појашњава госпођа из Хрватске: „Takvi stavovi su duboko problematični jer cementiraju brak, jer svetost braka stavljaju iznad sigurnosti žena“, navela je Bobić.

„Лажи“ за које је пролајф покрет оптужен представљају комбинацију научно доказаних истина и полуистина (а можда и неистина?). Наиме, у друштвеним наукама које се баве људском заједницом и појединцем, и психологијом заједнице и појединца, заиста је потврђено да је брак (под браком се мисли на венчану заједницу мушкарца и жене) најсигурније место – али не тек тако неко „место“, као што госпођа каже, већ средина за одрастање деце, као и за оба родитеља да се остваре и на личном и на професионалном плану.

Брак као најбоље окружење за децу

Свако дете има право да познаје и одраста са оба биолошка родитеља – мајком и оцем. У здравој, функционалној породици, венчана заједница мужа и жене заиста је најбоље окружење у ком дете треба да одраста. То, наравно, не значи да самохрани родитељи не треба да постоје или да не могу/не умеју да гаје децу. Нечије родитељске способности не зависе од брачног статуса те особе – као што не зависе ни од нечије сексуалности, те је тако једна велика студија показала да то што деца истополних родитеља имају лошије исходе нема везе са сексуалним опредељењем родитеља већ с чињеницом да су сваком детету потребни родитељи оба пола.

Верујемо да ниједна девојчица не одраста са жељом да једног дана буде самохрана мајка. Зашто би ико свесно желео да сам понесе терет родитељства, који је веома тежак иако је истовремено и најлепши на свету? Једнородитељске породице, породице у којима бака и дека гаје дете и слични облици породица одувек су постојали и увек ће их бити, и у тим ситуацијама покушавамо да урадимо најбоље што можемо да надоместимо родитеља који је одсутан. Разлика је у томе што од тих породица не правимо идеал или норму којој треба тежити у друштву.

Брак као најбоље окружење за супружнике

Здрава, функционална породица такође је најсигурније место и за мушкарца и за жену. Уколико су њихови међусобни односи засновани на поштовању, узајамности и разумевању, обоје ће моћи да се остваре професионално, а такође и као родитељи. Примера ради, судија Врховног суда САД Ејми Кони Барет мајка је седморо деце (од којих је двоје усвојено, а једно има Даунов синдром), удата за успешног адвоката. На питање како је успела да изгради каријеру и истовремено има велику породицу, Ејми је одговорила да су се она и муж договарали о томе када ће једно од њих да буде с децом, да би овај други могао да се посвети каријери. Договор, разумевање и узајамност довели су до тога да су обоје могли да изграде успешну каријеру, и притом буду родитељи.

Што се тиче изјаве да „насиља најмање има у браковима“, замолили бисмо госпође да наведу извор те тврдње јер, колико нам је познато, пролајф покрет не тврди да насиља има „најмање у браковима“ већ у здравим и функционалним породицама, које су норма у друштву и којима здраво друштво треба да тежи управо зато да би било здраво, а самим тим и оптимална средина за све чланове друштва. Ниједна институција (друштвена или државна) није имуна на људске слабости, укључујући и насиље. То што људи говоре да у судству или медицини има мита и корупције не значи да медицина или правосуђе сами по себи нису добри, као и да болнице и судови не треба да постоје.

Утицај развода на децу

Што се тиче треће тврдње за коју су „они“ оптужени („deca imaju velike poteškoće kada se roditelji razvedu“), опет је реч о истини коју је и наука потврдила, а уз њу и статистика. Тако нам студија Брајана д’Онофрија (h индекс 56) и Роберта Емерија (h индекс 48) под називом „Развод или растава родитеља и ментално здравље деце“ каже да су „развод/растава родитеља повезани с повећаним ризиком за проблеме прилагођавања у детињству и адолесценцији, укључујући и академске потешкоће (нпр. ниже оцене и напуштање школе), дисруптивно понашање (нпр. проблематично понашање или употреба недозвољених супстанци), и депресијом. Такође, већа је вероватноћа да ће деца разведених/растављених родитеља ступити у ризично сексуално понашање, живети у сиромаштву и искусити нестабилност у оквиру сопствене породице.“

Такође, утврђено је да највећи разорни и сложени друштвени проблеми имају заједнички елемент: растурену породицу. Наиме:

• 90% младих који побегну од куће и живе као бескућници – нема оца
• 70–85% осуђеника у затворима одрасло је без оца
• 63% тинејџера који изврше самоубиство није одрастало са оцем
• деца без оца имају четири пута већу вероватноћу да живе у сиромаштву
• 71% трудних тинејџерки одрасло је у породици без оца
• деца чији су родитељи живели раздвојено пре њиховог рођења имају скоро двоструко веће изгледе да буду гојазна од деце чији су родитељи живели заједно
• 71% младих који напусте средњу школу одрасло је у породици без оца.

С обзиром на то да друга страна обично изврће наше речи и ставове, потребно је нагласити да породичне организације (у које спада и део пролајф покрета, али не и цео покрет) праве разлику између развода до ког је дошло нечијом кривицом и развода без ичије кривице (споразумно, или на иницијативу једног супружника, без елемената насиља, прељубе итд.). То значи да те организације не сматрају да неко треба да остане у браку у ком има насиља и да трпи насиље „ради деце“, јер ако постоји насиље у породици, то ће се свакако неповољно одразити и на децу. Међутим, развод „с кривицом“ чини највише 20% свих развода у Америци, што подржава и тврдњу породичних организација да су нефункционалне породице у мањини и да представљају изузетке и примере патолошког понашања којим треба да се баве стручне институције у друштву (социјалне службе, полиција, судови…), те је самим тим и јасно колико су претеране тврдње појединих феминисткиња и активисткиња да су „сви мушкарци насилници“, „силоватељи“ и сл. И уз све њихове повике о „фемицидима“ – убиствима жене само зато што је жена – опет статистика открива другачију стварност.

У Србији, дакле, жене су мало чешће жртве насиља него мушкарци. Но, да нас не би оптужили да умањујемо озбиљност нечијег живота и здравља, овде нећемо дубље улазити у ову тему јер она захтева засебан простор. Само ћемо додати да деца која одрастају у здравим породицама у којима се супружници поштују и узајамно помажу усвајају такве здраве обрасце понашања и касније их опонашају у својим породицама. И зато, што је више здравих и функционалних породица, то ће више бити здравих и функционалних јединки које ће потом заснивати такође здраве и функционалне породице.

Други део можете прочитати ОВДЕ.