Госпођа Ристић не може да спава од гриже савести што наставници не уче нашу децу следећим стварима:
1) Из грађанског васпитања, уместо „Пепељуге“, деца треба да уче причу „Пепељуг“ у којој су мушке и женске улоге замењене, а притом се наставник саветује да покрене дискусију о причи и да деци каже следеће:
„Кроз историју, деца су одувек трпела насиље, и девојчице и дечаци.”
Образовни пакет за учење о теми сексуалног насиља над децом за основне и средње школе у Србији (стр. 275)
Оваквом генерализацијом историја постаје једно огромно мрачно доба заосталих схватања и опресије над женама и децом, а не извор неизмерног и драгоценог знања за сва наредна поколења. Традиција и традиционалне вредности постају систем опресије и тортуре над слабима и немоћнима. Подрива се урођена вера деце у сигурност породице, као и у традиционалне заједнице које су и на другим местима наведене као средине у којима је присутна дискриминација.
2) Уџбеник грађанског васпитања за 4. разред средње школе обрађује појам мизогиније на овакав начин:
„Мизогинија: Мржња према жени и омаловажавање свега што је женско, негирање жене и њених вредности. Она је свеприсутна, културолошки прожимајућа и условљена. Служи као оправдање искључивања, хијерархизовања и експлоатације жена. Примењује се на „све жене“. Има дугу историју и традицију у свим народима и на свим меридијанима, што доказује и чињеница да су мушкарци чинили масовне злочине над женама током историје. Преноси се кроз културну традицију; људи се уче да умањују вредност женског, да исмевају присуство и допринос жена.”
Образовни пакет за учење о теми сексуалног насиља над децом за основне и средње школе у Србији (подвукла М. С., стр. 355)
3) „Да ли је мастурбација штетна? Не.“
Образовни пакет за учење о теми сексуалног насиља над децом за основне и средње школе у Србији (стр. 347)
Нетачна информација. Мастурбација изазива многа физичка и психичка обољења, попут еректилне дисфункције, умањеног квалитета семена и депресије, о чему говоре бројни научни радови.[1]
4) „Шта је то анални секс?
Бити заљубљена особа, бити вољен/а и водити љубав је предивна ствар. На који начин ће се остварити сексуални однос и доживети задовољство, ствар је жеља, потреба и договора особа које воде љубав. Анални секс је један вид сексуалног односа. Немој се оптерећивати „техником“. Особе које се воле ће истраживати шта им прија.“
Образовни пакет за учење о теми сексуалног насиља над децом за основне и средње школе у Србији (стр. 347)
Доктор Џон Потерат је један од водећих епидемиолога у САД, својевремено и директор Програма за полно преносиве болести и AIDS у Колораду, и више од 30 година бавио се полно преносивим болестима, аутор преко 150 научних публикација из те области. Када су му деца ушла у пубертет, рекао им је следеће. „Анус је излаз, а не улаз. То нема везе с Библијом, то је наука. Анална слузокожа сачињена је само од једног слоја ћелија… нема лубрикације, тако да веома често долази до микроповреда, па је приступ крвотоку веома олакшан. За разлику од вагине, природа је на анални отвор ставила чврст сфинктер. Постоји разлог зашто је он ту: ту ништа не треба да уђе!“[2]
Волела бих да се нашој деци предоче овакви савети човека који је цео живот посветио проучавању полних болести, а не да им се сервирају бајке да ће их „кондом заштитити“ и да је све „ствар жеља, потреба и договора“.
Поменут је и уџбеник „Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу“ који је 2013. уведен у АП Војводини као пилот пројекат, и који је такође садржи проблематичне тврдње (видети ОВДЕ), а једну од њих поменуо је и господин Ђурковић:
„Планирање породице у ужем смислу: – Право људи да имају жељени број деце (не више од четири)“.
Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу (стр. 107)
Ироничан коментар госпође Ристић („Ма, тринаест!“) не приличи особи која је ванредни професор на универзитету и ватрени заговорник права жена. Ако жене имају права да одлучују о рађању деце, то значи да могу да одлуче и да немају децу и да их имају једно, петоро или петнаесторо. Ако госпођа Ристић сматра да треба прописати број деце по породици, онда се њен став нимало не разликује од става оних који сматрају да жена мора да рађа децу. Не можемо се залагати за права жена и притом мислити да то подразумева само одређена права која ми сматрамо валидним. Жена има право и да ради, и да буде домаћица, и да нема децу, и да их роди колико пожели.
Коментаришући подругљиве коментаре на свој социјални феминитив „психолошкиња“, госпођа Ристић каже да је „подсмех оруђе патријархалног застрашивања. Оно вам увек нешто одузима, одузима важност ономе што именујете, и притом мало застрашује“. Right back at you, Ms Ristić – кад се ви подсмехујете женама које желе да роде више од четворо деце, да ли је подсмех тада „оруђе либералног застрашивања“ које таквим женама жели да одузме важност онога што оне именују као своју породицу? Да ли су те жене глупе и необразоване па не знају да кад имаш више од четворо деце, то више није породица него – шта, чопор? Стадо? Да ли су такве „непородице“ лошије, мање вредне, неподобне, непожељне? Вишедетне породице, попут оне из које је потекао војвода Живојин Мишић као девето дете? Владислав Петковић Дис као девето од тринаесторо деце? Надежда и Растко Петровић који су имали још седморо браће и сестара? Милутин Миланковић који је имао још шесторо браће и сестара?
Самопрокламована „недама“ има право да себе зове психолошкињом (не осврћите се на зле језике, госпођо Ристић, тога је увек било, и том особином једнако се могу похвалити све друштвене струје у свакој земљи на свету), али нема право да другима прописује колико ће деце имати и уопште како ће водити свој живот.
За крај бих се сложила с госпођом Мацановић која је рекла да је дошло време да се стане на крај и сексуалном злостављању у спорту. Ми смо у доброј позицији јер истовремено можемо да предупредимо и још једну опасност која прети да нам дође са запада, а то је дозвољавање биолошким мушкарцима да се такмиче са женама. Мислим да је психичко понижење које спортисткиње доживљавају улазећи у такмичење с мушкарцем, знајући да су сви тренинзи и припреме узалудни и недовољни да победе особу која је једноставно биолошки снажнија и мишићавија, равни физичком понижењу које жене претрпе када их неко додирује и обљубљује против њихове воље. Ако допустимо да биолошки мушкарци побеђују жене у женском спорту, поништићемо све што је досад урађено на оснаживању жена и обесмислити сâм појам жене и женствености.
Ако мушкарац може да каже да се осећа као жена, шта уопште значи бити жена? Да ли бити жена значи носити сукњу? Шминкати се? Или је заправо реч о много дубљем осећању, о нечему што је записано у нашим генима, о нечему што се наслеђује искључиво по женској линији, о нечему што се зове „женска природа“, „женско срце“, „женски мозак“?
Изгледа да је дошао тренутак да се поново боримо за права жена – овог пута, за право да будемо жене.
УТИСЦИ О „УТИСКУ НЕДЕЉЕ“ (ПРВИ ДЕО)
УТИСЦИ О „УТИСКУ НЕДЕЉЕ“ (ДРУГИ ДЕО)
УТИСЦИ О „УТИСКУ НЕДЕЉЕ“ (ТРЕЋИ ДЕО)
[1] а) Bosland MC. The etiopathogenesis of prostatic cancer with special reference to environmental factors. Advances in Cancer Research 1988; 51:1–106.
б) Brody&Costa, 2009; Das, Parish & Laumann, 2009; Gerressu, Mercer, Graham, Wellings & Johnson, 2008; Lau, Wang, Cheng, & Yang, 2005; Nutter & Condron, 1985. Masturbation frequency is so often associated with impaired sexual function in men.
в) Masturbation, oral sex, and anal sex predictors of less satisfaction in relationships: Brody S, Costa RM. Satisfaction (sexual, life, relationship, and mental health) is associated directly with penile-vaginal intercourse but inversely with other sexual behavior frequencies. The journal of sexual medicine 2009; 6:1947–54.
г) Das A. Less happiness: Masturbation in the United States. Journal of Sex & Marital Therapy 2007; 33:301–17.
Sofikitis NV, Miyagawa I. Endocrinological, biophysical, and biochemical parameters of semen collected via masturbation versus sexual intercourse. Journal of Andrology 1993; 14:366–73.
д) Corona G, Ricca V, Boddi V, Bandini E, Lotti F, Fisher AD, Sforza A, Forti G, Mannucci E, Maggi M. Autoeroticism, mental health, and organic disturbances in patients with erectile dysfunction. Journal of Sexual Medicine. 2010; 7:182–91.
[2] You’re Teaching My Child What?: A Physician Exposes the Lies of Sex Ed and How They Harm Your Child, Miriam Grossman M.D., Regnery Publishing, 2009, стр. 100.