Јапан се налази усред „демографске зиме“, с просечним бројем деце по жени од само 1,30, а суочен је с још једном озбиљном кризом, која је очигледно уско повезана с првом.
Реч је о вртоглавом паду броја бракова, са само 514.000 бракова склопљених 2021. године, што је најнижа годишња цифра од краја Другог светског рата и стрмоглав пад у односу на милион венчања одржаних 1970. године.
То су бројке истакнуте у најновијим статистичким подацима које је објавило јапанско Министарство здравља, које узроке приписује светској пандемијској кризи због ковида-19, али и економској и финансијској нестабилности где су неки трошкови, као што су трошкови становања и подизања деце, изузетно високи.
Међутим, постоји и један аспект који се може описати као културни, будући да међу Јапанцима од 30 година сваки четврти снажно изјављује да не жели да се венча, да радије остаје самац, да жели да ужива у свом времену и да буде доступан за све, да упознаје пријатеље, одлази у биоскоп или игра видео игрице.
Ове податке недавно је објавио и Кабинет, и они нам говоре да у наведеној старосној групи 25,4 одсто жена и 26,5 одсто мушкараца каже да не жели да ступи у брак. Међу онима у двадесетим годинама живота, нешто више од 19 одсто мушкараца и 14 одсто жена не планира брак, али у овом случају та бројка делује мање необично с обзиром на младост испитаника.
Мушкарци и жене давали су различите разлоге за неступање у брак. Мушкарци тврде да не желе брак због тога што хоће да уживају у личној слободи, али и због бриге да неће моћи финансијски да издржавају породицу, док се у женској популацији питање још одлучније премешта на културни ниво.
Младе Јапанке кажу да не желе да се удају јер имају испуњене каријере и не прихватају терет традиционалне домаћице, као што су кућни послови, подизање деце и брига о старијим родитељима, који су, иначе, како јапански обичај налаже, често мужевљеви родитељи.
Извештај кабинета завршава се изјавом да се „[…] идеја која стоји иза јапанске породице променила и да се брак више не посматра као сигурносна мрежа која обезбеђује стабилан живот“.
Аја Фуђи, психолог који пружа подршку менталном здрављу у државном програму помоћи при запошљавању у Токију, каже: „Видим да многи млади људи сада воле манга стрипове и аниме. Они више воле то него да се сретну и разговарају с правим људима у стварном животу“, каже она. „Ликови у мангама и анимеу се не свађају нити одговарају, а то је, једноставно, многим људима лакше.“
„Мислим да многим младим људима данас недостају социјалне вештине“, додаје она, „и да је то још горе јер многе породице сада имају само једно дете, тако да то дете одраста без интеракције или развијања друштвених вештина које ће му требати у каснијим фазама живота“.
Врло мало бракова, врло мало новорођених, све старија популација с најдужим очекиваним животним веком на свету. Аја Фуђи верује да становништво неће престати да се смањује у блиској будућности: „на крају ће Јапанци у двадесетим и тридесетим годинама, који нису у стању да комуницирају са особом супротног пола, теже пронаћи партнера и национални образац опадања становништва ће се наставити“, закључује она.