Током протеклих 60 година западна цивилизација је у спирали смрти. Хиљаде година западне мудрости и искуства одбачене су у периоду од само неколико деценија. Шта су примарни покретачи овог колапса? Ево неких мисли о томе….
- Пропаст традиционалне сексуалности и породице. Од 1960. године стопе ванбрачних заједница и развода у западним земљама нагло су порасле. Заиста, у Сједињеним Државама током тог времена стопа невенчаних парова порасла је 8 пута (са 5% на 40%), а стопа развода се удвостручила. И као што је Мери Еберштат написала у књизи Како је Запад изгубио Бога, како породица опада, тако опадају и јеврејске и хришћанске религије које су у основи западне цивилизације.
- Заузимање „највиших висина“ западне културе почев од 1990-их од стране радикала из 1960-их. Већина студентских радикала из шездесетих година прошлог века потицала је из добростојећих породица; били су високо образовани и веома амбициозни. Након што су седамдесетих и осамдесетих година 20. века неприметно радили у главним институцијама које производе културу (Холивуд, медији, академска заједница, издаваштво, велики бизнис, итд.), од деведесетих година ови радикали дошли су на чело тих институција и отада у њих уносе своју левичарску идеологију.
- Уз ставку бр. 2 иде и то што западне левичарске елите критикују западну цивилизацију—и јудео-хришћански поглед на свет на ком она почива—као цивилизацију расизма, сексизма, колонијализма, хомофобије итд. Ове елите истичу само грешке Запада и игноришу његова велика достигнућа. Оне руше статуе западних хероја и преправаљају историјске књиге како би промовисали свој искривљени наратив. Запад је лош, незапад је добар.
- Огроман прилив незападних имиграната у западне земље. Да би биле „инклузивне” и „добродошле” према имигрантској популацији, западне елите одлучиле су да умање западњачко искуство и идеје у својим земљама.
- У вези са ставкама од бр. 2 до бр. 5 јесте и пораст политике идентитета на Западу. Левичарске елите у западним земљама одлучиле су да је нечији идентитет – дакле нечија раса, етничка припадност, вера, пол, сексуална оријентација, „џендер” итд. – а не карактер и компетенције те особе оно што је одлучујући фактор у вредновању дотичне особе. Неко је достојан — и треба му дати предност при запошљавању, унапређењу, уговарању, упису на факултет, итд. — ако је припадник расних и етничких мањинских група, идентификује се неким од слова из ЛГБТ мешавине, није хришћанин итд. Културе ових достојних људи треба промовисати и величати као беспрекорне узоре на које се морамо угледати. С друге стране, хетеросексуални, хришћани, белци европског порекла – и западне културе коју су они створили – јесу непријатељи који се морају демонизовати у сваком тренутку.
Ово су само нека размишљања о трагичном паду западне цивилизације од шездесетих година прошлог века. Можда постоје и други разлози за скоро потпуни колапс цивилизације која је донела многа добра већем броју људи у протеклих неколико хиљада година. Она је далеко од савршене цивилизације, али је најбоља од свих алтернатива. Кад би само Хомер, Сократ, Платон, Аристотел, Цицерон, Свети Апостол Павле, Свети Августин, Свети Бенедикт, Карло Велики, Мајмонид, Данте, Коперник, Да Винчи, Микеланђело, Рафаел, Шекспир, Сервантес, Моцарт, Бах, Бонхофер – да не спомињемо Исуса Христа и Мојсија – могли да виде олупине које су некада биле познате као Западна цивилизација.
Слика: Мапа из Идрилове фантазије