ШТА СЕ ДЕШАВАЛО У ЧАЧКУ?
Говорили су: Влајко Пановић, клинички психолог: Одрастање данас – изазови и одговори; проф. др Александар Липковски: Реформа српског образовања – узроци и последице: др Катарина Мајсторовић: Европске вредности?; проф. др Милош Ковачевић: Урушавање дигнитета српског језика; проф. др Михаило Шћепановић: Страдање српског језика у Црној Гори; проф. др Слободан Владушић: Ликвидација човека књижевности; проф. др Ђорђе Чантрак: Индустријализација образовања; др Никола Стаменковић: Виљем Џејмс о девалвирању доктората; проф. др Зоран Чворовић: О корупцији у високом школству (на примеру афере „Индекс“). Читаоци могу погледати излагања угледних предавача на следећим линковима.
ПОЗИВ УПУЋЕН МИНИСТРУ
Весна Јеротијевић, руководилац Ресора образовања УСПРС, пише како се министар просвете одазвао на позив синидиката да чује најумније српске главе које се баве разарањем образовања: „Од стране организатора, Кабинету министарства просвете упућен је позив министру, Бранку Ружићу, да гостује на овако величанственом научном скупу. Уследио је донекле очекиван одговор. У име члана Владе, захвалили су се на позиву и образложили да је министар, услед раније преузетих обавеза, спречен да присуствује скупу. Иако је изостао први човек српског образовања, велико интересовање за најављене теме показали су просветни радници од севера до југа Србије. Гимназија у Чачку била је стециште просветне елите из Београда, Новог Сада, Суботице, Ниша, Алексинца, Врања, Крушевца, Врњачке Бање, Краљева и Чачка.“
Када је био скуп у Гимназији у Чачку, чачански градоначелник је, с другарима, за Српску нову и суперкултурну 2023, организовао концерт фолк легенде, на коме је присуствовао – чик погодите ко? Ако нисте погодили, ево Весне Јеротијевић да вам каже: „Концерт је окупио више хиљада посетилаца, међу којима је један од истакнутијих, чијим се доласком градоначелник посебно похвалио на друштвеним мрежама, био главом и брадом, министар просвете, Бранко Ружић!/…/ Могло би се рећи да је министар пропустио задњи воз, али не за Чачак, јер пут више и није толико дугачак, с обзиром да је редован гост на чачанским концертима, већ онај воз којим би образовање у Србији вратио са слепог колосека. Помирљиви би рекли да је ,,храбри кројач“ српске просвете могао једним путовањем да гостује на два скупа у Чачку, али министар вођен својим музичким укусом путује и све мање тугује што нам је образовање у катастрофалном стању. Све више стид нас је, јер образовање у Србији ово не заслужује.“
Да, да, драги читаоци – министар Ружић, познат као Човек Који Се Не Меша У Свој Посао, није имао времена за најугледнија имена српске науке, али је имао времена за Аца Пејовића. Ма, браво! Тако се то ради!
Да би нам, макар и најмање, било јасно зашто је министар слушао Пејовића, а не српску науку, доносимо неколико одломака из излагања правног историчара, професора др Зорана Чворовића, који је на скупу у Гимназији говорио о корупцији у високом образовању, као, својевремено прогоњени, узбуњивач у афери „Индекс“ (после више од петнаест година, афера још није судски окончана, а, по свему судећи, сви осумњичени – од којих су неки и помрли – биће чисти као суза невинашцета захваљујући овдашњем судству).
ЗОРАН ЧВОРОВИЋ ГОВОРИ
Чињенице о судском поступку у афери «Индекс»:
«Индекс» је назив за тајну полицијску истрагу корупције која је покренута у јуну 2006. године на Правном факултету у Крагујевцу, а обелодањена 22. фебруара 2007. године, када су објављена имена првих 11 професора којима је одређен притвор због примања мита и злоупотребе службеног положаја. Окружно јавно тужилаштво у Смедереву је 17. августа 2007. поднело оптужницу против 41 лица, од тога 20 професора, а у марту 2008. против још 47 (даваоци и посредници у давању мита). Испити су коштали од 500 до 1000 евра, а дипломе 12 000 до 16 000 евра. Једино је признала дело бивша надзорница у затвору «Забела» Радмила Јовановић Цанић која је признала да је купила 6 испита за пет хиљада евра.
Процесне опструкције:
Иако се у Оптужници констатује како је «у питању више оптужених који су деловали удружено», па је ванпретресно веће Окружног суда у Смедереву 8. новембра 2007. донело решење о ненадлежности овог суда, ипак је Врховни суд 5. марта 2008. вратио предмет смедеревском суду, нашавши да «нису испуњени услови за постојање кривичних дела организованог криминала». Мада је Врховни суд судском процесу у афери «Индекс» одузео карактер суђења за организовани криминал, Окружни суд је наставио да оптужене посматра као групу, па је Решењем од 8. априла 2008. спојио поступке по обе оптужнице.
Због формирања нове мреже судова, 2010. године је дошло до промене у саставу судија поротника 2. марта 2010. године суђење је почело изнова. У 2010. само 27 судећих дана.
Уместо да се жале због повреде права на суђење у разумном року, оптужени не хају због непримереног одуговлачења суђења, што по судији Зорану Ивошевићу значи «сасвим јасно да се оптужени не надају ослобађајућој пресуди.» Јер, «када би је очекивали, увелико би се бунили што кривични поступак није окончан у разумном року».
Проблем сале СО Смедерево и обезбеђења опште јаности био је све време присутан. Јавност учвршћује веру у кривично правосуђе. Јавност су настојали да уклоне.
Казне и награде:
У «реформи» правосуђа која је извршена за време министра правде Снежане Маловић крајем децембра 2009. године, кажњени су судија и тужиоци чији је ангажман био очигледан у афери «Индекс»: председник Окружног суда у Смедереву Славољуб Николић добио је отказ, окружни јавни тужилац Зоран Антић премештен је у Неготин, а заменик окружног јавног тужиоца Гордана Максимовић најпре је добила отказ, а онда је по жалби враћена на посао, али је премештена у Крагујевац.
Напредовање особа блиских оптуженим у афери «Индекс»:
Најочитији пример је председник Уставног суда ове државе, Снежана Марковић; међу оптуженима се нашао и њен супруг адвокат Звонко Марковић, а на страни 79 Оптужнице се помиње и сама Снежана Марковић као лице које је ургирало код окривљеног професора да се студенту упише оцена без полагања.
Троје оптужених у афери «Индекс» били су чланови комисије за полагање правосудног испита министра Снежане Маловић, при том некомпетентни.
Шаље се порука јавности да починиоце неће сустићи рука правде.
Друштвене последице:
Професор др Марко Павловић, један од узбуњивача у случају «индексоваца», примећује да је афера Индекс јединствена по томе што се десила у струци која је темељ друштва сваке цивилизоване земље. Јер, као што је чувени творац правне државе из доба Карађорђевог, Божа Грујовић, написао давне 1805. „закон је вилајету што је једном човеку храна, пиће, ваздух, одело и кућа, тј. како човек кад хране, пића и прође нестане, умрети мора, тако и вилајет без закона мора да пропадне“.
Ниједан сумњиви испит није поништен, нити је поништена било која сумњива диплома!
Афера «Индекс» и инострана помоћ у изградњи правне државе:
Писац ових редова никада не може заборавити свој разговор из 2012. године с Драгом Косом, тек именованим иностраним саветником Агенције за борбу против корупције, и његову потпуну незаинтересованост за случај прогона с посла једног асистента ( мене ) због указивања на до данас судски неокончану највећу корупционашку аферу у Србији свих времена – аферу „Индекс“. Први интуитивни утисак, да испред мене стоји НАТО обавештајац коме је искључиви циљ да под видом борбе против корупције успостави систем који ће онемогућити ресуверенизацију Србије (која је немогућа уколико Запад институционално контролише све токове новца), потврдило је касније кретање у служби овог бившег словеначког полицајца.
Пре доласка у Србију Драго Кос је био председник Групе Савета Европе за борбу против корупције (GREKO), потом међународни комесар за борбу против корупције у Авганистану, а данас је по заслузи инострани члан украјинског комитета за надзор над борбом против корупције (NAKO) и саветник агенције за борбу против корупције тзв. Косова. Ликови какав је Драго Кос данас нам продају причу о малигном руском утицају у политици балканских држава, о опасностима зависности од руског гаса и нафте и наводној међународноправној обавези пружања подршке територијалном интегритету „пропале државе“ Украјине.
УЗРОЦИ ПРОПАДАЊА ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА:
Социо-етички разлози:
Платон:
„Код онога, дакле, коме су жеље потекле према науци и за сличним стварима, све је, мислим, упућено само на душевне радости, а телесне насладе њега не привлаче, ако је заиста прави а не само набеђени философ. Такав је човек свакако умерен и не жуди за новцем, јер више доликује неком другом него њему да тежи за оним што је у вези са издацима и тежњом за новцем… Брига за ситницу је у највећој супротности са душом која увек тежи за целином и потпуношћу (ропска црта)… Плашљива и ропска природа не би могла имати удела у правој философији“. Философ мора бити благ и ПРАВИЧАН. „Склоност необразоване и недостојне природе не води ничем другом осим несразмери.» Док је философ правичан и истинољубив, необразоване и недостојне природе су користољубиве.
Како се философ квари:
Диомедово приморавање (Одисеј и крађа Атинине статуе из Троје): То су они који «не уче ништа друго него оно што мисли светина која то мишљење испољава на својим скуповима, и да то сматрају мудрошћу. То је као кад би неко хтео да одгоји велику и јаку звер ( Хобсов Левијатан), па би пручавао њене ћуди и страсти, како јој треба прићи, како је додирнути кад је највише дивља а како кад је најпитомија и зашто је таква, па би научио и њене гласове и гласове којима је неко други, ако их зна, може припитомити или разбеснети. И кад све то, у друштву са њом и током времена, научи, онда то назове мудрошћу, створи од тога неки систем и постане учитељ (звери), не знајући стварно ништа о томе шта је у овим мишљењима или страстима лепо или ружно, добро или зло, правично или неправично, па свему томе дају имена према мњењима ове велике животиње, називајући добрим оно што њу радује, а злим оно што њу љути. Немајући никаквог другог мерила за то, он ће оно што се намеће као ПОТРЕБНО (утилитаризам) назвати правичним и лепим, будући да никада није запазио како је велика разлика у природи између онога што је потребно и онога што је добро, те будући неспособан да то и другима покаже.»
По античкој мудрости, која је избачена из наших школа, тиранија настаје када у једној држави постане велики број људи којима потпуно владају пожуде, у чијим душама заспи оно што је разумно и господарско, а завлада оно што је животињско и дивље. Када се увећа број оних који иду за оваквима који чине и склони су да чине бројна ситна злочинства, онда они са тиранским душама – којима је овладао Ерос, уз помоћ неразборитог народа стварају тиранина од оног међу њима који има у сопственој души највећег и најснажнијег тиранина.
Сличности између тиранске државе и човека којим владају страсти: тиранска држава је ропска иако у њој постоји мањина слободних; душа којом владају страсти је ропска, јер у њој су мањи најплеменитији делови заробљени.
Учење је усмерено пре свега увек на сазнање истине, па је ученом човеку понајмање стало до новца и славе и означићемо га речју „љубитељ знања“ (филоматес). Мудрост и просуђивање су му особине.
Три врсте људи и три врсте задовољства: у, речју Ги Дебора, «друштву спектакла», учен човек, који нема морала, цени славу изнад знања, а у плутократском друштво зналац без морала се претвара у среброљупца који цени добит више од знања.
Извор неправичног поступања по Аристотелу је похлепа.
МОРАЛНА НИШТАВИЛА У ДЕГРАДИРАНОЈ ПРОСВЕТИ – ПРОСВЕТА У СЛУЖБИ ПРИВРЕДЕ
Онтологија профита, компетениције, а не идеали- диктат тржишта:
У књизи „Црњански, Мегалополис“ Слободан Владушић указује на феномен постмодерне делегитимизације универзитета, од кога се више не тражи да образује идеале, већ компетенције: „Преношење знања више није намењено томе да образује неку елиту способну да предводи нацију у њеној еманципацији, оно систем снадбева играчима способним да примерено осигурају улогу прагматичних радних места која су потребна институцијама.“ Диктат је свемоћног тржишта, а капитулација суверене државе и нације. Људи су посвећени функцијама, док поље моћи остаје изван домашаја не само образовања, не само идеала, већ и оних над којима се влада. Људи-функције се истављају насупрот елити.
Универзитет престаје да установљава грађане, а преображава се у погоне за производњу играча који сробују Систему. Чему аутономија универзитета, ако се универзитет одрекао слободе мишљења? Онтологија профита влада у таквом добу – само оно што доноси профит може да опстане.
Квантификација и онтологија профита:
Универзитет се деградира и тиме што се прилагођава новом феномену квантификације света, која је, по Владушићу, важан аспект дресуре робова Мегалополиса, тако што се све појаве, па и научни радови преводе на језик бројки. Квантификација у науци назива се наукометријом и један је од кључних криваца за пад квалитета високог школства и инфлацију универзитетских кадрова. Академски колонијализам је, у исти мах, и извор корупције.
Приватна својина универзитета у служби онтологије профита:
Последице:
Бирократизација универзитета:
Владушић с правом наводи Хајдегера, који примећује: „Научник нестаје. Њега замењује истраживач, који се налази у предузећима. Управо он, а не његова ученост даје укус његовом раду. Истраживачу више није потребна кућна библиотека. Осим тога он стално путује. Он о научним проблемима расправља на симпозијумима, а до научних информација долази на конгресима“. Владушић указује на еволуцију у односу наука –моћ. Јер, док Јингер 1949. у Хелиополису примећује, као неку врсту скандала, да је „намесник, међутим, настојао да научнике сроза на положај намештеника, техничара“, за Мишела Фукоа је то већ нормално стање.
Тако је говорио Зоран Чворовић. Министар Ружић је, хитајући на фолк-концерт, пропустио да га чује.
МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ НА КОНЦЕРТУ
Логично је да је министар просвете избегао тешке теме попут Платона, Аристотела и Хајдегера. Требало је чути хитове доктора за турбо мишљење и певање, који, између осталог, садрже и овакве поуке:„Јер ти ме продајеш из дана у дан,/ и сваки пут све јефтиније,/ у пола ноћи ми дођеш у стан -/ опет си негде вукла линије.“ (Наравно, не телефонске линије, него оне што иду право у нос и мозак).
Министар би могао, у складу са својом вештином додворавања звери турбо – укуса и бежања од људи који брину бригу нашег школства, да запева, у стилу мирења са затеченим стањем, Пејовићев хит: „Чека ме такси, немам неки план – није ми важно, нисам бесмртан.“
Проблем је у томе што је министар бесмртан, као и свако од нас. И наша чињења и нечињења имају бесмртне последице. Нарочито када се ради о деци и ђацима, јединој нашој будућности, и у српској новој 2023. години, и до краја света и века.