Тренутно, мејнстрим медији у Америци предвиђају ко је победио на изборима, и то пре него што су гласови пребројани и потврђени. То нас доводи до двоструког проблема. Прво, пројекције медија могу бити веома, веома погрешне. Сетимо се избора између Буша и Гора 2000. године, када чак 10.000 могућих Бушових гласача уопште није ни изашло на бирачка места јер су медији предвидели да ће Гор добити у Флориди. Приликом пројекција, медији се ослањају на комбинацију статистичких анализа, анкета након изласка на бирачка места, упитника, бројача гласова и друге методе. Све оне донекле могу да погреше или преваре. Примера ради, анкете које се спроводе након гласања рачунају на то да ће учесник анкете дати искрен одговор, као и да ће учестововати у анкети. Ако један од та два критеријума није испуњен, подаци неће бити поуздани. Ако на то додамо и „скривене Трампове гласове” оних који се не усуђују да кажу да су гласали за Трампа – како би избегли исмевање породице, пријатеља, а понајвише америчких медија – такве методе постају још мање поуздане него иначе.
Други велики проблем с пројекцијама медија јесте то што оне могу да буду – и јесу – пристрасне. Британски Гардијан објавио је чланак скоро читавих месец дана пре избора, под насловом „Да ли ће амерички медији прогласити правог победника у изборној ноћи? Не рачунајте на то.” Ауторски чланак, који потписује неколико бивших председника Америчког друштва јавних администратора, наговештава да пристрасност медија и њихова жеља да због бољег рејтинга пожуре с предвиђањима врше неприкладан утицај на пројекције.
Тренутно, већина ако не и сви медији називају Џоа Бајдена изабраним председником. (Сâм Бајден је већ изменио своју биографију на Твитеру и додао нову титулу.) Пресудно обавештење у медијима дошло је током викенда од медијске куће Associated Press, која је свечано изјавила, „У суботу, Бајден је освојио председничко место када га је Associated Press прогласио победником у родној Пенсилванији у 11:25пре подне према источном времену”.Обратите пажњу на формулацију. Бајден је освојио председничко место кад је AP рекао да је тако. Не када су сви гласови пребројани или потврђени. Не када га је именовани одбор прогласио победником. Чак не ни када је суд иступио и дао процену. Већ када су медији то рекли.
Но, има разлога да и даље оклевамо. У неколико случајева (нпр. у Џорџији и Пенсилванији) разлика између Бајдена и Трампа мања је од 1%, а само 99% гласова је пристигло, при чему гласови војника и грађана који живе у иностранству тек треба да се преброје. Многе државе имају обавезу да поново преброје гласове због маргине за грешку од 1–2% која се природно може десити приликом бројања толико гласова. Такође, доказано је да је у Минесоти дошло до грешке у компјутерском софтверу, при чему је исти софтвер коришћен и у неколико других важних држава. Али од понедељка, медији дају све од себе да учврсте Бајдена као изабраног председника. Председник Трамп није попустио, нису сви гласови пребројани, постоје реални разлози да верујемо да је дошло до преваре приликом гласања,а Трампов тим предузима правне кораке у неколико држава. Но, све медијске приче о бројању гласова у овом тренутку старе су барем два дана, а када на Гуглу укуцате „председнички избори 2020”да бисте претражили вести, добићете приче о Бајденовим плановима за први дан на месту председника и репортаже о томе како је Бајден победио 2020. године. Медији су Бајдена прогласили председником. Време је да кренемо даље, народе, и заборавимо мрачне дане од 2016. године.
Веома је могуће да је Бајден заиста победио. Али чињеница је да су због измена уведених због пандемије вируса корона ови избори без преседана кад је реч о гласовима послатим поштом и раним гласовима. А оно што знамо о Трампу још од избора 2016. јесте да су анкете још непоузданије, јер људи оклевају да признају да су гласали за Трампа. Оно што нам говори Трампова победа над Клинтоновом 2016. године – и запрепашћење медија које је тада уследило – јесте да медији заправо не разумеју Американце који живе изван њихових уских и унапред одређених представа заснованих на животу приобалне елите.
Још једна јасна лекција са ових избора јесте да медији и даље не разумеју средишњи део Сједињених Држава, нити руралну Америку, нити Јужну Америку. И поред све његове дрскости, објава на Твитеру и правог лова на вештице који је левица покренула, Трамп је на овим изборима прошао далеко, далеко боље него што су мејнстрим медији то очекивали. Ко зна колико би још боље прошао да мејнстрим медији још од 2016. године не покушавају да га смене на овогодишњим изборима? Ако Руси покушају да утичу на изборе, медији резултате називају „нелегитимним”. Кад амерички медији сами поведу тотални, четворогодишњи рат против Трампа како би се припремили за 2020. годину, то се назива „праведним и непристрасним извештавањем”.
Председник Трамп је у праву што се једне ствари тиче. Медији су се обрушили на њега, мада се ни он понекад није потрудио да помогне сам себи. Хајде да се за тренутак правимо да су медији погрешили, да непребројани гласови нису сви плави, или да је било петљања, и да је председник Трамп победио. Мејнстрим медији су Бајдена већ прогласили победником, и ако се сад испостави да су погрешили – поставили су савршену позорницу за побуне и масовне немире.
Мора да постоји бољи начин да се спроводе амерички избори. Двадесетчетворочасовни циклус вести није поуздан, непристрасан извор који је Американцима потребан у овим временима.