Како је најављено почетком августа, 20. септембра на хиљаде Канађана забринутих за безбедност деце и будућност образовања окупило се не само у Отави, где је на улице изашло између 10.000 и 15.000 људи, већ и у многим другим градовима широм Канаде у „Маршу милион људи“ против индоктринација деце радикалном ЛГБТ идеологијом у школама.
Људи су се изашли на улице од источне до западне обале Канаде, од Аботсфорда (Британска Колумбија) до Халифакса (Нова Шкотска), Калгарија, Винипега, Виндзора, Отаве, Монтреала, Торонта и неколико других градова као одговор на покушај либералне владе Џастина Трудоа да наметне предмет Сексуална оријентација и родни идентитети (SOGI) у школама.
Родитељи и забринути грађани носили су натписе с порукама „Оставите децу на миру“, „Стоп сексуализацији деце“, „Заштитимо дечју невиност“, „Зауставимо SOGI у школама“ и сл.
Камел Ел-Чеик, један од родитеља муслимана који су организовали протест, рекао је:, „Тек смо почели. Двадесети септембар биће Дан ослобођења породица и деце. Бићемо неумољиви. Никоме се нећемо извињавати. Од Викторије, Едмонтона, Монтреала, Отаве бранићемо по сваку цену права наше деце и родитеља. Запамтите, ми смо моћна већина. Ми смо један народ под Богом. Боже, чувај нашу земљу славном и слободном.” Он је обећао да „Марш милион људи“ неће бити једнократни догађај већ почетак националног покрета, додајући да је свој политички активизам усредсредио на веб-страницу „Даље руке од наше деце“ (www.handsoffourkids.com).
Кључна порука коју су демонстранти желели да пошаљу креаторима образовне политике и школским одборима јесте да су прешли границу и да родитељи то више неће трпети. Родитеља имају одговорност за то да се постарају да им деца буду безбедна, да иду у школу да би се образовали, а не да буду индоктринирани неком идеологијом.
Према Си-Ти-Ви њузу, родитељи су „оптужили школе да излажу младе ђаке ’џендер идеологији‘ и рекли да родитељи имају право да буду обавештени уколико њихова деца доводе у питање свој родни идентитет.” У многим канадским провинцијама деца млађа од 16 година могу да одлуче да промене пол или заменице без дозволе и знања родитеља, а „освешћени” наставници отворено говоре ученицима да неће обавестити њихове родитеље ако ученици желе да промене име или заменице. Стога је и логично што је једна од највише дељених фотографија с марша она на којој жена држи знак на коме пише: „Никад не веруј ономе ко то каже ’Немој да кажеш родитељима’”.
ЛГБТК радикали организовали су контра-протесте, инспирисане контроверзним видео-позивом на платформи Зум који је показао да се синдикати јавног сектора договарају да осујете Марш застрашивањем. У позиву, којим је председавао председник Федерације рада Онтарија, представници синдиката назвали су родитеље „фашистима“ и тврдили да се противе џендер идеологији због своје „мржње“. Контрадемонстранти су били гласни, увредљиви и насилни, међутим, полицијске снаге биле су припремљене и дошле у довољном броју да задрже ЛГБТ екстремисте и заштите учеснике „Марша милион људи“ од напада.
Активиста Селест Трајанон, која је организовала контрапротест у Монтреалу, рекла је: „Морамо разговарати с људима, научити их правом речнику, правим речима, у одговарајућем узрасту, како бисмо објаснили да је инклузија добра ствар. Морамо да будемо сигурни да се њихови транс и квир вршњаци у школи осећају добродошло.”
Управо је ово разлог зашто су канадски родитељи јавно иступили и организовали протест. Када нешто захтева „прави речник“ који иде руку под руку с казнама за неупотребу „правих речи“, добијамо неоспорну особину идеологије, и то тоталитарне. Да ствари буду још горе, ова идеологија подразумева сексуализацију деце, иако је излагање деце сексуално експлицитном садржају противзаконито. Наиме, Канадски центар за заштиту деце има мандат да реагује, између осталог, и у случајевима када се детету стави на располагање сексуално експлицитан материјал“, а то се управо дешава кад год ЛГБТ наставници разговарају с децом о свом личном „сексуалном животу“ и односима, о томе шта то значи „бити квир“ и о „квир сексу“.
Такође, члан 26.3 Универзалне декларације о људским правима јасно каже да „родитељи имају првенствено право да бирају врсту образовања која ће бити дата њиховој деци“, што значи да родитељи и те како имају право да се противе школским садржајима и материјалима које сматрају неприкладним или експлицитним и да захтевају могућност да њихова деца буду изузета с таквих часова. Они имају право да се супротставе новим материјалима који уче децу да могу да мењају пол, да је биолошки пол флуидан и променљив и да постоји више од два пола и џендера.
И поред свих прича о „ширењу љубави и толеранције“ и показивању „таласа љубави, подршке и бриге тог дана“, џендер идеолози и њихови „савезници“ били су ти који су викали, добацивали непристојне речи, претили, па чак и били насилни (гурали и ударали учеснике Марша милион људи, до те мере да су неке и оборили на земљу).
Да бисмо илустровали шта је подстакло родитеље на тако масовни јавни протест, ево само два примера. У јуну ове године, наставница у Едмонтону прекорила је муслиманске ученике због тога што не подржавају довољно „прајд” и рекла им да „не припадају овде“ и да „не могу бити Канађани“ ако не подржавају тзв. месец поноса. Друга наставница у Виндзору, Онтарио, више пута је ученицима који нису присуствовали „Дану поноса“ рекла да су „одвратни“ и да су недоласком на тај догађај показали „невероватну мржњу“. Толико о ширењу толеранције и љубави.
Марш милиона људи трендује на платформи Икс са хештегом #1MillionMarch4Children.