Недавни извештај канадског Специјалног заједничког комитета за медицинску помоћ у умирању препоручио је даље проширење еутаназије, која се у Канади обавља у оквиру програма Медицинске помоћи у умирању (MAID). Једна од кључних препорука јесте да и деца, посебно „зрела малолетна лица“, буду обухваћена програмом за еутаназију. То значи да би, у одређеним случајевима, воља детета за које се сматра да је способно за одлучивање имала предност у односу на мишљење родитеља или старатеља.
Холандска влада такође планира да прошири еутаназију на децу, али у овом случају фокус је на деци млађој од 12 година. Холандски министар здравља Ернст Којперс најавио је да би прописи који дозвољавају еутаназију за децу млађу од 12 година могли да буду примењени у току године. Проширење Гронингенског протокола, који се тренутно примењује на новорођенчад, сада би обухватило децу узраста од 1 до 12 година. Јавност је забринута да би овај потез могао довести до тога да деца умиру од еутаназије иако болују од излечивих медицинских стања.
На Капиталној територији Аустралије у току су планови за легализацију еутаназије, а предложени закон не ограничава ову праксу само на пристанак одраслих. Наиме, влада планира да омогући тинејџерима од 14 година да буду квалификовани за еутаназију, да уклони очекиване временске рокове смрти и истражи еутаназију за пацијенте с деменцијом.
Питање проширења еутаназије на децу поставља питања о пристанку, јер деца нису одрасле особе и можда нису у стању да у потпуности разумеју импликације такве одлуке. Поред тога, концепт еутаназије новорођенчади са сметњама у развоју заговарају одређене организације и појединци. Ова перспектива је у складу са филозофијом која оправдава убијање беба и особа са инвалидитетом на основу њиховог уоченог недостатка когнитивних капацитета или процењеног недостатка будућег „квалитета живота”.
Дебата око еутаназије деце није ограничена на Канаду, Аустралију и Холандију, јер је она већ дозвољена у Белгији. Одобравање еутаназије за одојчад и особе са инвалидитетом дубоко је споран и еугенички концепт. Он омогућава убијање оних које друштво сматра „недостојним живота“, што изазива велику етичку и моралну забринутост. Када једној групи (медицинским професионалцима) доделимо моћ да оконча животе других људи, поткопавамо основни принцип једнакости међу људима. Неопходно је препознати и заштитити једнако право на живот сваког људског бића.