Медисон Кењон је атлетичарка на Државном универзитету Ајдахо и уморна је и од себе и од других жена које губе на женским спортским такмичењима због „трансродних жена” (тј. биолошких мушкараца који се идентификују као жене). Зато је одлучила да храбро проговори о неправедној ситуацији у којој су се нашле девојке. У чланку под насловом „Жене могу да победе изгледе који су против њих, али ми не можемо да победимо биологију. Држите мушкарце даље од женског спорта”, који је Фокс њуз објавио 11. јануара 2022, Медисон је изјавила:
„Свакој жени која се противи томе [да се биолошки мушкарци такмиче у женском спорту] јасно је да ће их многи ауторитети — тренери, администратори, спортски званичници, изабрани званичници, па чак и сам Олимпијски комитет — не само малтретирати, већ ће одбити да поштују њихове потребе и идентитет. Знам колико је ово фрустрирајуће. Последње три године такмичим се као атлетичарка на Државном универзитету Ајдахо, где сам пет пута губила на такмичењу због мушкарца који је одлучио да се идентификује као жена.”
Ова ситуација је очигледно неправедна према женама и поништава сав напоран рад који оне уложе у такмичење. Медисон пише:
„Свака спортисткиња рећи ће вам колико је то поражавајуће [изгубити од трансродне жене]. Учествовати у такмичењу много је више од пуког појављивања на трци, или чак одрађивања свих тренинга и вежби. У игри је и све оно чега се одричеш ради спорта – сваког дана устајеш рано, прескачеш журке јер не можеш да останеш напољу тако касно, изостајеш с породичних и школских догађаја јер се такмичиш или тренираш с тимом. И све то погази онај мушкарац који је бржи од тебе… Помислите на све жене које се такмиче… – на године вежбања које је свака уложила, на жртвовања и самоодрицања – све је то нестало оног тренутка када је мушки спортиста стао у суседну стазу.”
Трагично, спортисткиње су приморане да ћуте о овој неправди:
„Моје другарице атлетичарке и ја не би требало да примећујемо да се одједном такмичимо против особа које нису као ми — које су природно јаче и брже, које одједном освајају све награде за које смо толико напорно радиле, и које сада имају приступ свим стипендијама и атлетским признањима која смо заправо ми легитимно заслужиле. Од нас очекују да се смејемо, навијамо и аплаудимо, и претварамо се да смо сви веома срећни због овога – да немамо ништа против да гледамо како смо протраћиле све ове године труда и животних снова, и да нам не смета да поричемо стварност докле год она задовољава ’освешћену’ гомилу и чува нашу школу од тужбе.”
Медисон потом сјајно поентира. Ако је „идентитет” важнији од стварности, зашто бисмо спречили боксера од 100 кг из тешке категорије који се „идентификује” као лака мува категорија (тежина испод 50 кг) да се такмичи у категорији лака мува? Према „освешћеним” левичарима, нема аргумената против тога:
„Као спортисткиња и студент биологије, сматрам да је фасцинантно да исти спортски ауторитети који би мислили да је лудост ставити боксера тешке категорије у ринг са мувом — само зато што се он ове недеље „идентификује као мува“ — мисле да је сасвим природно ставити мушкарца на стазу за трчање или на фудбалски терен поред жене и то прогласити ’фер’ такмичењем”.
Крајњи резултат свега овога, пише она, јесте елиминација женског спорта: „То ће атлетско такмичење свести на две категорије: мушке и студенте. Тиме се женама одузима не само шанса за победу, већ чак и за поштено такмичење у спорту.”
Медисон закључује чланак снажним речима које су до пре једног минута биле глас здравог разума:
“Ми [жене] можемо да победимо исцрпљеност, фрустрацију, чак и тежак противнички тим. Можемо да победимо време. Можемо да победимо неке прилично тешке изгледе против нас. Али не можемо да победимо биологију — нити званичнике који се више брину за то да удовоље ’освешћенима’ него да ’поштују наше потребе и идентитете’”.
Атлетичарка и студенктиња колеџа Медисон Кењон храбро говори истину светским елитама које потребе биолошких мушкараца стављају изнад потреба биолошких жена. Те елите покушавају да пониште све успехе које су жене оствариле у протеклих шест деценија у спорту и у другим областима. Надајмо се да ће Медисон Кењон охрабрити још више спортиста, и женских и мушких, да дигну глас против ове неправде.