Да се подсетимо
Док се по убрзаној процедури врши тестирање и сертификација вакцине против ковида-19 произведене у кооперацији фирми Фајзер и Бионтек, не можемо да се не подсетимо неких контроверзи везаних управо за америчког фармацеутског моћника.
Америчка фармацеутска компанија Фајзер оптужена је да је од 2001. до 2007. године подмићивала медицинске раднике и стране званичнике у Србији, Хрватској, Кини, Италији и другим земљама Европе и Азије да би повећали продају својих лекова. Да би избегла суђење, компанија се нагодила са америчким властима да плати 60 милиона долара. Три године раније компанија је платила 2,3 милијарде долара због неистинитог рекламирања својих производа. Овде треба ставити тачку што се тиче професионалне етике и морала дотичне компаније. Али, паре треба вратити. Хм, вакцине!
Генетска модификација се омасовљује
У склопу нове стратегије о вакцинама и доприноса што бржој и ефикаснијој борби против корона вируса Европска комисија (ЕК) је у јуну месецу предложила ублажавање строгог закона о генетски модификованим организмима да би се, наводно, створио правни оквир за развој, дистрибуцију и примену вакцина које по својој суштини јесу генетски модификоване. У саопштењу ЕК се наводи да би се лабавија правила примењивала не само на клиничка тестирања вакцине за ковид 19, већ и на лечење. Како се даље наводи, пре стављања вакцине у промет, свеједно ће се тражити доказ о поштовању добре произвођачке праксе и процена утицаја на животну средину.
First connection – прва веза
Дакле, веза постоји, знало се да ће бити генетски модификоване вакцине и неколико месеци раније се, тобож, да би све било по закону о ГМО, он ублажава, а многима из бриселске администрације је до њега стало као до лањског снега. Али је зато пресудан утицај на животну средину!
Генетски модификоване вакцине се називају и вакцинама треће генерације. Као што смо раније писали, производња ових вакцина подразумева коришћење технике рекомбиноване ДНК или информационе РНК (иРНК), тако да полазна основа више није микроорганизам, као у класичним вакцинама, већ његова геномска секвенца. Значи, ген за одређени антиген се уводи у живи вирусни вектор (носач геномске секвенце корона вируса у овом случају). Поступком вакцинације се вирус вектор са страном ДНК или иРНК убацује у домаћина. У ћелијама домаћина се синтетишу патогени протеини (антигени), а организам домаћина их препознаје као стране. Тада долази до рекције имунског система и стварања антитела. Овај тип вакцина је нешто сасвим ново у историји човечанства и по суштини деловања превазилази све остале штетне састојке у вакцинама. Оне шифрују сам људски генетски код и то са патогеним или неадекватним ДНК или РНК, погађају сваку ћелију организма и нарушавају основну биологију организма. Постоје и многе контроверзе у вези генетски модификованих лекова и генетског инжењеринга уопште.
Постоје индиције да се генетски модификоване вакцине већ годинама производе у Инстититу за вакцине и серуме ,,Торлак”. Пре више година је држава потписала писмо о намерама са швајцарском компанијом ,,Новартис” у вези продаје ,,Торлака”, никад није обелодањено докле се у том споразуму стигло, али све указује да је институт продат. Још 2012. године ,,Новартис“ је од Владе Србије и Министарства здравља тражио правно изузеће од могућих тужби у случају да вакцине проузрокују штетне ефекте на људима!
Next connection – следећа веза
Онкогени вируси су туморски ДНК и РНК вируси који имају способност да малигно трансформишу ћелију. Заједничко за обе групе вируса јесте да свој генетски материјал уграђују у геном ћелије домаћина у потпуности или само један његов део (ДНК вируси), или се као провирусни ДНК интегришу у ћелијски хромозом (РНК вируси). Инфицирана ћелија се фенотипски мења, настају промене у понашању ћелије, односно промене на нивоу раста и размножавања. ДНК онковируси имортализују само непермисивне ћелије, а РНК онковируси изазивају малигну алтерацију и пермисивних и непермисивних ћелија превасходно механизмом активације протоонкогена. Малигна трансформација ћелија која је изазвана вирусима представља само етапу у сложеном процесу настанка тумора.
Како делују вируси који покрећу туморе?
Понашање једне нормалне ћелије мора бити усаглашено и усмерено у корист организма као целине. Свака промена у соматској ћелији која би довела до њеног убрзаног размножавања на рачун осталих ћелија угрожава опстанак читавог организма. То се управо догађа код тумора.
Ћелије канцера (неопластичне ћелије – назив потиче од грчке речи neoplasia, што значи нови раст) се одликују тиме што се оне и њихово потомство неконтролисано размножавају упркос механизмима који то ограничавају и спречавају. Деобама настају милијарде канцерских ћелија чиме се тумор шири и колонизује територије које припадају неким другим ћелијама. У култури ћелија оне постају бесмртне и могу се неограничено делити и по томе се суштински разликују од нормалних ћелија које се кроз одређено време заустављају у расту и умиру.
Суштинска разлика између нормалне и малигне ћелије је у промени веома старих гена названих протоонкогени, који су нормални гени присутни у геному сваке ћелије и који управљају животним процесима у њој, али могу и да изазову малигну промену ћелије. Деловањем различитих чинилаца- канцерогена (између осталих и онковируса) ови корисни гени могу да се измене и постану онкогени способни да изврше трансформацију ћелије.
Оба типа онковируса, и ДНК и РНК, имају способност да своју нуклеинску киселину уграде у ДНК домаћина и тиме изазову појаву канцера, при чему једна група вируса то чине преко онкогена садржаног у свом геному, а друга група, која не садржи онкоген, уградиће се непосредно уз неки протоонкоген домаћина и довести до његове промене у онкоген. Сасвим је јасно како се ДНК вирус уграђује у ДНК домаћина, док је код РНК вируса то везано за ензим реверзну транскриптазу који РНК вируса преписује у ДНК да би се она уградила у ДНК домаћина. Тај механизам је примењен и у генетски модификованим вакцинама.
Један неуслишени апел
У јавном апелу Влади Републике Србије против обавезујуће вакцинације објављеног ових дана између осталог се каже, парафразираћу, да у борби против неке болести обавезна вакцина може бити само крајње средство, искоришћено тек када сви други лекови доказано затаје.
Да ли смо применили сва могућа медицинска средства? После таблета ремдесивира (за који СЗО тврди да није ефикасан), авифавира и арепливира (за које нека истраживања у Русији показују да имају велику ефикасност, односно да 9 од 10 пацијената неће умрети), такође се назире и нова могућност за пацијенте у облику таблета молнупиравира. Наиме, тим стручњака са Института за биомедицинске науке Универзитета Џорџија обелоданио је да постоји лек који се може једноставно попити, чији ефекти почињу већ после 24 сата и има широк спектар активности против респираторних РНК вируса. Молнупиравир зауставља прогресију болести ка тежим стањима и скраћује период заразности.
Final connection – коначна веза
Ако не желимо да будемо заморчићи у глобалном експерименту са вакцинама, и то произвођача који су се већ доказали као преваранти, али и оних других, ако не желимо да сутра нашим потомцима као могућу заоставштину остављамо малигнитете, Даунове, Тарнерове, Клинефелтерове, Патауове, Едвардсове и друге непознате синдроме (ако их уопште доживимо), морамо озбиљно размислити да ли ћемо стати у ред за вакцинацију генетски модификованим ковид вакцинама.
Примаријус др Милан Рогановић
Упутнице:
- Подмићивање лекара или маркетинг?
- ЕУ у трци за вакцином за Ковид-19 ублажава прописе о ГМО
- Бионет школа – ГМ вакцине
- Алармантно: Институт Торлак прави ГМО – ДНК вакцине треће генерације!
- Власт продала институт Торлак Новартису – правиће се ДНК ГМО вакцина!
- Бионет школа – Онкогенетика
- Онкогени вируси и њихова улога у настанку тумора
- Апел Влади Србије против обавезне вакцинације
- У Џорџији тврде да су нашли лек за корону