Организација за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) упозорава на опасности објављивањем извештаја који документује 595 напада на хришћане. Ови подаци потврђују скорашње истраживање Института Гејтстоун, које говори о 3000 напада против хришћана у 2019. години, због чега је портал IfamNews Italy спровео специјалну истрагу.
Према подацима ОЕБС-а, земља која је највише погођена јесте Француска са 144 случаја, затим следе Немачка са 81 случајем, Шпанија са 75 и Италија са 70 случајева. Кортни Мерз, новинарка Агенције католичких новости, дели нападе у неколико категорија.
Украдене хостије (олтарски хлеб)
У Француској је скоро 300 освештаних хостија украдено из цркве у фебруару 2019. Света столица проследила је вест о томе ОЕБС-у, али она и поред тога није доспела на странице француских медија. Поред овог инцидента, у Француској је забележено барем 14 других случајева да је табернакул (ормарић у олтару у ком се чува хостија у католичким црквама, прим. ур.) оскрнављен, а хостије украдене или бачене на под и изгажене. Јуна 2019. запаљен је табернакул пун освештаних хостија.
Слични инциденти забележени су и у Шпанији, где су у неким црквама крађе вршене више пута, при чему је деловало као да су специјалне јединице покушале да украду што више хостија.
Напади и претње свештеницима
У јуну 2019. пољског свештеника претукла је група мушкараца који су покушавали да оскрнаве његову цркву. Свештеник је покушао да их заустави, испречио се између њих и светих реликвија, али је грубо пребијен. Вест о овом случају ОЕБС је такође потврдио и данас поново објавио, али ни она није нашла одјека у главним европским новинама.
У априлу исте године још један свештеник у Шпанији нападнут је током мисе, у присуству својих парохијана.
Још једна осетљива мета јесу статуе, нарочито статуе Богородице, које изгледа да посебно подстичу мржњу. У Француској, у реплици пећине из Лурда, статуа Богородице обезглављена је у октобру 2019. године, док је у Пољској скоро истовремено неколико католичких капела оскрнављено богохулним графитима. Такође у Пољској, где је последњих месеци у току прави поход против вере, вандализовано је неколико статуа папе Јована Павла II (1920–2005).
Намерно паљење цркава
Према ОЕБС-у, барем 20 католичких цркава запаљено је током 2019. С друге стране, Институт Гејтстоун наводи да је било преко стотину случајева паљења цркава. У Шпанији је запаљен један манастир, а с њим и статуа Исуса Христа која се налазила испред манастира, као и олтар оближње цркве. Према истом извештају ОЕБС-а, неколико чланова Шпанске бискупске конференције добило је претње у којима стоји да ће им парохије бити запаљене.
У међувремену, док се ови подаци објављују, листа постаје све дужа: у новембру, на петак тринаести, вандализован је олтар Цркве Христа Краља у Гетеборгу у Шведској. Парох те цркве, отац Тобајас Унерстол, желео је да нагласи симболичку природу тог чина: „Питам се да ли починитељ зна ишта о хришћанском симболизму. Оно што је учињено веома је специфично. Ми склањамо све са олтара само једном годишње, уочи Великог петка. Овим чином, онај који је ово урадио као да је желео да створи вечити Велики петак, најгору ствар коју један верник може да замисли”. У нападу су заправо са олтара склоњени сви свети предмети: псалтири, свеће, столњаци.
Међутим, локална заједница пружила је снажну подршку, па је парох био засут телефонским позивима и мејловима подршке. У одговор на то, свештеник је одлучио да продужи радно време цркве, позивајући вернике да чешће улазе и остају на молитви. Када је црква отворена и у њој има људи, знатно је мањи ризик од нових напада, а неколико парохијана организовали су се по сменама тако да је у цркви, нарочито радним данима, увек присутан неко ко се моли, чак и за оне који су оскрнавили цркву.