Европски суд за људска права (ЕСЉП) је 23. јануара објавио историјску пресуду о LGBTQI пропаганди усмереној на малолетне особе: Литванија је осуђена због ограничавања дистрибуције LGBTQI књиге за децу, уз аплауз мултинационалне џендеристичке организације ILGA. Реч је о злоупотреби моћи и неприхватљивом насиљу над државом и хришћанским народом који је крив што не жели да се повинује идеологији „освешћености”.
Наиме, једна литванска издавачка кућа је 2013. године објавила књигу лезбејске ауторке са шест традиционалних прича које су углавном представљале ликове из мањинских група (имигранти, особе са инвалидитетом, припадници LGBTQI заједнице). Две приче укључивале су љубавне приче и истополни брак како би се „побољшало дечје читалачко искуство”. Ниједна од нових „дискриминисаних” мањина, према наративу секуларизованог и либералног глобализма, није искључена из текста. Разна удружења која бране породицу и традиционалне и хришћанске вредности верују да би књига код деце могла да подстакне жељу за истраживањем хомосексуалних односа. Литванска држава закључила је да дотичне приче „подстичу концепцију брака и оснивања породице која је другачија од оне садржане у Уставу и Грађанском законику Републике Литваније“. Стога је препоручила да се примерци књиге обележе упозорењем да књига није намењена деци млађој од 14 година. Ауторка је, видно узнемирена, осудила све што је могла: дискриминацију LGBT заступљености и сопствене сексуалне оријентације (члан 14. Конвенције), као и кршење слободе изражавања (члан 10. Конвенције). Међутим, суд није донео одлуку на основу дискриминације јер је сматрао да су ограничења која је увела држава Литваније усмерена на садржај књиге, а не на аутора.
Неке судије, међутим, на срећу у мањини, сматрају да члан 14. треба да заштити не само LGBT особе, већ и LGBTQI ставове као такве. Стога су судије осудиле Литванију по основу слободе изражавања. Према члану 10. Конвенције, ова слобода може бити ограничена законом само ако тежи легитимном циљу. Литвански закон предвиђа могућност да се „деци спречи приступ садржају који приказује истополне односе као еквивалентне хетеросексуалним“. Суд је одлучио да овај закон не служи легитимној сврси. Пандорина кутија је отворена. Овом пресудом Суд ствара „заједнички морални стандард“ за све европске земље, и ми смо сад на путу правосудне „освешћености” која не познаје границе. Коначно, да би предупредили сваки будући изазов, судије тврде да би ефекти ограничавања објављивања ове LGBT књиге на малолетнике били некомпатибилни „с појмом једнакости, плурализма и толеранције који су неодвојиви од демократског друштва“.
То је још једна реченица која доказује да постоји „сукоб интереса“ између судија ЕСЉП-а с једне и абортивног и LGBT лобија и великих фондација (пре свега повезаних са Сорошем) с друге стране. Сумње у то су више пута изношене и произашле су из различитих истраживања Студијског центра из Стразбура предвођених аутором Грегором Пипанком. Вреди подсетити да Литванија не признаје LGBT парове и да је, после неколико одбијања, предлог за легализацију истополних заједница годинама био у парламенту. И не само то, најновије истраживање међу грађанима те земље показало је да је више од 70% апсолутно против сваког облика признавања LGBT заједница и родне идеологије.