ДУЛЕ САВИЋ И „ЖЕНЕ“ ИЗ КАЛИФОРНИЈЕ

„РОДНА РАВНОПРАВНОСТ“? Да ли знате шта је „родна равноправност“?

By Vladimir Dimitrijević
4 years Ago

Last updated on April 22nd, 2021 at 02:03 pm

Не, није то равноправност полова.

Робови мултинационалних компанија не смеју имати никакав, па чак ни полни идентитет. За мегакапиталистичке зверке који стоје иза Новог поретка биолошки пол је небитан. Битно је како се човек „осећа“. У неким западним земљама можеш себе да прогласиш за „жену“, и то без хируршке операције, и они те признају за жену. Жена си, са мушким полним органом и свиме што тај орган подразумева. Докле је безумље дошло, види се из текста Марије Стајић: „У јануару ове године гувернер Калифорније Гевин Њусом одобрио је закон који налаже управама затвора да приликом пријема нових затвореника обавезно питају које личне заменице затвореници користе и ког су родног идентитета. Отада, 255 мушких затвореника у Калифорнији тражило је премештај у женски затвор тврдећи да се идентификују као жене. „Лос Анђелес Тајмс“ преноси да чувари у женским затворима упозоравају затворенице да „долазе мушкарци“ и да се припреме на најгоре.“

Па како да нормалан човек не прокључа?

ИЗЈАВА ДУШАНА САВИЋА

Недавно је прослављени фудбалски ас, Душан Савић, дао изјаву поводом кампање Коалиције за природну породицу да се спречи доношење закона који у Србију уводе диктатуру политичког хомосексуализма. Он је, кључајући, рекао:“Мислим да је апсолутно неприхватљиво за српски народ и државу Србију да се уопште дискутује, а камоли, не дај Боже, да уђе у озбиљну расправу у Скупштини и, не дај Боже, да се усвоји овај накарадни,наказни, развратни, болесни Закон о истополним заједницама. То је ударац на српско биће, на хришћанство, на православље, на културу једног народа, на традицију. У тренуцима када се стално прича о наталитету, како је разлика између морталитета и наталитета велика, на жалост, у корист морталитета, носилац те теме и тог предлога закона, госпођа Чомић, говори да нема утицаја ЕУ на размишљање и одлуку да се о том закону расправља. А ипак се расправља, или под малим притиском или под великим притиском. Чудим се и питам се, у чије име она поставља тај захтев? Мислим да је катастрофално што се о томе уопште разговара! 53.000 више умрлих је било прошле године него рођених и ако томе додамо да 50.000, ако не и више, напусти Србију, то је за 100.000 људи годишње мање у Србији. Значи за десет година ће бити 1.000.000 Срба мање! Гордана Чомић и антисрпска камарила предлаже тај педерски, развратни, болесни, наказни и накардни закон! То је неприхватљиво! Ја мислим да цела Србија мора да се дигне! Наравно, мислим да и Црква мора у томе да учествује, да се организују литије, као у Црној Гори, да до расправе о том закону уопште не дође. Треба похапсити све оне који то подржавају, а ако не, онда да им пожелимо да у својим кућама имају по зета педера и по снају лезбејку.“

Оштре речи чувеног фудбалера потичу из времена у коме се знало да мушкарац не може себе да прогласи за жену и оде у женски затвора да тамо, као „жена“, силује праве жене. А сад хоће да Србију уведу у такво стање. „Законски“, наравно.

КАКО ЈЕ ТО БИЛО НЕКАД?

Познати психијатар, др Јован Букелић, описао је случај младог црногорског руководиоца, који се, во времја социјализма, у веселом друштву опио и, враћајући се кући, заспао у Калемегданском парку на клупи. Ево шта је он рекао лекару:“Одједном неко ме дрмуса. Будим се у магновењу. Видим полицајца. Слеђен, ледене слутње. Крај мене задихан мушкарац, смакнутих панталона. Ја раздрљен, откопчаног каиша на панталонама. Вулгарна тирада и подсмех милиционара/…/ „Ја нисам педер“, вичем из свег гласа. Задихани мушкарац ћути као заливен. У бележници милиционара подаци из наших личних карата. У блоку новчане казне.“„Има ли лека против алкохола?“, пита забринуто. „Наравно“, рекох кратко. „Хоће ли ово остати лекарска тајна, ова моја брука и срамота?“ „Хоће“, обећах. „Ако сазнају, посебно ако се то прочује у мом родном крају, часне ми речи, убићу се“. „Буди спокојан, избегао си хомосексуални насртај“. /…/ ( Овакви догађаји представљају често катастрофичне емоционалне трауме. Тиранска сећања на сцени, кошмарне снове, неспокојство. ) Уследила је серија психотерапијских сеанси. Пацијентова душа отворена као на длану. Одолеваће чашици овај кршни Црногорац ригидних моралних норми. На мртвој стражи дежураће његов спартански суперего, његово над Ја, клесано у црногорском кршу“.¹

Из таквог стања друштва, у коме је овај Црногорац, као човек традиционалног морала, дизао глас у одбрану свог идентитета, хоће да нас преведу у стање у коме ће закони политичког хомосексуализма бити наша нова норма. „Нова нормалност“, зар не?

А све под изговором „људских права и слобода“

НИСУ У ПИТАЊУ ЛИЧНЕ СЛОБОДЕ, НЕГО ПОЛИТИЧКИ ПОКРЕТ

Да се сетимо једног коментара на сајту Нове српске политичке мисли, из кога се јасно види какве се подметачине у Србији намећу као „нова нормалност“. Изашао је пре десетак година, а као да је сада писан: „Оно што је лична слобода не мора бити друштвено прихватљиво./…/Нико не спори хомосексуалцима лично право да ступају у хомосексуалне љубавне везе.Оно што се спори је њихов захтев да такав облик сексуалности буде друштвено прихватљив, и као нешто што држава треба да законски регулише као прихватљиво. Ту ступа на сцену Кантов категорички императив. Последице универзализације такве врсте односа су погубне по друштво./…/Категорички императив се не бави приватним љубавним осећањима или правом да се ти односи имају у приватности, него последицама које оне имају по друштво. Речено је: „Започињемо с тезом да је захтев за универзалним признањем права на хомосексуалност захтев за правом слободе љубави„. Али нико не спори право на слободу љубави (што спада у личне слободе), него претварање тих личних слобода у друштвено-политички покрет.
Исто тако неко има личну слободу да буде го у сопственом стану, али нема право да те приватне слободе претвара у јавну ствар. Речено је:“Ако хомосексуалност разумемо не само (и не нужно) као упражњавање сексуалног односа већ првенствено као љубав између две особе истог пола„ Зашто две особе истог пола, зашто не три особе истог пола или четрдесет особа истог пола? Особе истог пола које нису или јесу у сродству? Ту смо на клизавом терену. Хетеросексуални инцест и полигамија су такође друштвено неприхватљиви, чак иако су добровољни и између пунолетних особа./…/ Репродукција није циљ или сврха хетеросексуалног односа, него његова последица. Нису сви облици хетеросексуалности репродуктивни акти, али сваки акт репродукције је хетеросексуалан акт. Стога је хетеросексуалност друштвено прихватљива, а хомосексуалност није./…/ Моралност није нешто што је приватна, него јавна ствар./…/Људи неотуђиво лично право да приватно практикијују ствари које су друштвено неморалне, али он нема право да их намеће друштву, управо зато што су друштвено неморалне. Мастурбација и рекреативни секс нису објект морала, нити држава може тако нешто да регулише и пропагира, а што хомосексуални лоби захтева од државе и друштва. Тешко да неко прави параде мастурбатора или блудника, или политичке покрете од тих појава. Стога мастурбација или рекреативни (хетеро) секс такође нису морални са аспекта Кантовог рационалног етичког приступа, али ни са становишта обичајног морала.”

Јасно је шта је овде у питању, и зашто је Душан Савић био онако оштар.

Нама се лажи подмећу као норма.

ПРОТИВПРИРОДНА ПОЛИТИКА ЗЛА

Пишући о Шекспировом „Магбету“, Александар Петровић уочава колико је све што је Шекспир описао управо оно што се данас дешава:“У котлу кључају, мешају се и уздижу визије, привиди, обећања краљевске будућности, бескрајна освајања свега што постоји. Све је само изглед, ведра лица медијских вештица, самодовољна слика, претварање, револуција, реформа, транзиција, све оно што није. Свет треба на сваки могући начин само обманути да би се из тога родила моћ. Историја и нема други циљ осим обмане. Зато највећа од свих обмана у низу, технологија, доноси цветове утопија будућности обавијене скривеним змијама. Технологија нема смисла осим као порука будућности и нових усавршених утварних облика који стварају, као у Магбету, утисак да се негде иде где ће сви ничице пасти пред њеном апсолутном моћи. Технологија је круна натприродне и противприродне политике зла. Магбет је човек у кавезу, ни више ни мање од тога. Његова чула су опијена и њему је потребна технологија да би у будућности све подвргао својој моћи. Стога му вештице саопштавају да ће бити нови тан од Кодора, а потом и краљ. Између њега и апсолутне моћи стоји само крв коју треба да пролије. Мора да савлада природу око себе, правог краља који одржава поредак, као и природу у себи која мора да одустане од етике и пристане на убиство. За бољу будућност, као и увек, мора да се принесе људска жртва.“²

О томе и јесте реч. Једна социјална технологија, из вештичијег котла илузија, сада би да се озакони. Да нам привидом замашта очи. Да нас битијно ослепи. Да нас заувек избаци из колосека људскости. Вођени том, вештичарском технологијом, безумници у служби „нове нормалности“ дозвољавају да мушки затвореници у Калифорнији себе прогласе за „жене“, и да, без икакве операције која би им уклонила мушке полне органе, оду да робијају у женске затворе, да би тамо могли да, као самопроглашене „жене“, силују праве жене.

За бољу будућност, кажу нам вешци и вештице 21. века, треба приносити људске жртве.

КАКО РАСЕЈАТИ ПРИВИДЕ

Црква Христова о људској полности учи онако како пише у „Основама социјалне концепције Руске Православне Цркве“:“Разлика међу половима представља посебан дар, који су људи добили од свог Творца: И створи Бог човека по образу Својему, по образу Божијем створи га; мушко и женско створи их (1. Мојс. 1; 27). Будући да су у истом степену носиоци образа Божијег и људског достојанства, мушкарац и жена су створени зато да би се у љубави целовито сјединили једно са другим: Зато ће човек оставити оца својега и матер своју и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело (1. Мојс. 2; 24). Ваплотивши првобитну вољу Господњу о творевини, брачни савез који је Он благословио постаје средство продужетка и умножавања људског рода: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме (1. Мојс. 1; 28). Особености полова не своде се само на разлике у телесној грађи. Мушкарац и жена појављују се као два начина постојања у једној људској природи. Њима је неопходно општење и узајамно допуњавање.“(6)

То хоће да нам одузму. И то им не смемо дозволити.

Питање није политичко, него метафизичко.

И Душан Савић, православни Србин овдашњи, то је осетио. Зато је и предложио литијско лечење Србије, велики егзорцизам који ће расејати привиде из вештичијег котла глобализма.

РЕФЕРЕНЦЕ:

Др Јован Букелић: Пејзажи и лавиринти душе/ О души, психијатрији, нормалности, Службени гласник, Београд, 2015, стр. 100-101
Владимир Димитријевић: Учење Православне Цркве о хомосексуализму: грех или полна оријентација, Нова српска политичка мисао, 1-2/2011, стр. 121-139