Заиста је сензационалан случај Дермота Кирнија, ирског лекара који је у Великој Британији спасао животе десетина деце од хемијског абортуса. Сада је др Керни тај који директно за портал iFamNews прича о својој људској, професионалној и судској причи. Наиме, британско правосуђе скоро годину дана спречава Кирнија и још једног доктора, шкотског гинеколога Ајлин Рајли, да примењују терапију за заустављање започетог абортуса пилулама. Међутим, 24. фебруара Високи суд правде у Лондону могао би да преокрене ситуацију у њихову корист.
Др Кирни, шта за вас значи бити лекар који се залаже за право на живот у непријатељском окружењу британске здравствене заштите?
Сви лекари морају поштовати светост људског живота. То је суштински аспект онога што значи бити лекар. Међутим, веома ме растужује што не деле сви лекари тај став. Данас у британском здравственом систему ниједном здравственом раднику није дозвољено да говори о темама које се тичу права на живот на радном месту, али је подједнако важно да пролајф лекари помогну колегама да увиде вредност свог достојанства кроз поступке које предузимају и начин на који лече друге. Веома је важно сведочити о истини и лепоти, и имати храбрости да се залажете за оно што је исправно онолико често колико је то потребно.
Срећом, здравствени систем у Великој Британији има много позитивних аспеката и ту ради много дивних људи. Укупан стандард неге је добар, а савест здравствених радника је углавном поштована и заштићена. С времена на време, међутим, постаје неопходно да се заузме став када се врши притисак на неке пружаоце здравствених услуга да учествују у неетичким праксама. У тим тренуцима посебно је важно заштитити слабе и рањиве. За то је потребна храброст, али и мудрост, понизност и много доброчинства. Молим се да сви лекари стекну ове велике врлине.
Како вас здравствени систем кочи и како планирате да реагујете?
Супротно неким извештајима који су кружили, мој свакодневни рад у здравственом систему наставља се нормално. Ја сам пре свега кардиолог и лекар опште праксе и смем да наставим да радим као и иначе. Међутим, такође сам волонтирао широм земље и радио сам са женама које су узеле прву пилулу за абортус, мифепристон, да би изазвале рани абортус, али су се потом предомислиле и желеле да им неко помогне да спасу бебин живот. Овај метод заустављања абортуса проучавао сам неколико година пре него што сам почео да га примењујем. Неки лекари који се баве абортусом и неки активисти за абортус, који заправо знају мало или ништа о том третману заустављања абортуса, жалили су се на моју службу у Генералном медицинском савету, телу од ког зависе британски лекари. Нажалост, Генерални медицински савет је одлучио да ту услугу и мој учинак треба испитати. Тада ми је у мају прошле године наложено да обуставим ту услугу до окончања истраге. Још један лекар, шкотски гинеколог Ајлин Рајли, која је на сличан начин пружала исту услугу, такође је спречена да то ради док се не заврши истрага.
До сада сам у потпуности сарађивао с Генералним медицинским саветом и, преко тима адвоката који ме прате у Хришћанском правном центру, дао сам многа сведочанства која говоре о подршци жена које су тражиле помоћ за заустављање абортуса. До сада су 32 бебе рођене широм Велике Британије од мајки које су узеле мифепристон, али су зажалиле због те одлуке и потом узеле терапију прогестероном како би наставиле трудноћу. Укупна стопа успеха била је 55%. Наш следећи корак јесте да оспоримо Генерални медицински савет на Високом суду правде, јер сматрамо да су ограничења (или услови) постављени мојој медицинској пракси непотребна и неправедна. Ограничења су уведена пре девет месеци, а до данас знамо за 160 жена у Великој Британији које су звале телефонску линију за заустављање абортивне пилуле, али су обавештене да метода више није доступна. Рочиште у Вишем суду заказано је за 24. фебруар. Само желимо да се каже истина.
Шта вас мотивише да наставите с радом и одолите притисцима?
Заиста верујем да смо пружали виталну услугу коју нико други није желео или није могао да пружи. Све жене које су нам се обратиле за помоћ већ су наишле на одбијање код пружалаца абортуса, њихових породичних лекара или других хитних служби. Свима им је речено да се ништа не може учинити да се њихове бебе спасу. Скоро све те маме су сазнале за услугу коју пружамо путем интернета и тамо су пронашле контакт информације за помоћ за заустављање деловања пилуле за абортус коју води организација Heartbeat International, са седиштем у Сједињеним Америчким Државама.
Моја мотивација првенствено потиче од спознаје да је овим храбрим женама очајнички потребна помоћ. Услуга заустављања деловања абортивне пилуле коју смо пружили донела је велику радост толиком броју људи. И мени је то донело велику радост али и велики бол, кад год третман није имао ефекта и дете умрло. У тим тренуцима могли смо макар да утешимо мајку која је покушала све да спасе своју бебу.
Откако су уведена ограничења, колегиница и ја смо добили огромну подршку и молитве из целог света. Упознали смо и радили с много сјајних људи. У мом случају, добио сам изузетну подршку од организације Christian Concern и Хришћанског правног центра. Ове организације су за мене прави светионик и права снага. Можемо да будемо мирни јер знамо да радимо исправну ствар.
Можете ли да испричате неки пример о спасеној деци и њиховим мајкама који вас се посебно дојмио?
Дужан сам да поштујем поверљивост свих жена и њихових породица које су затражиле нашу помоћ. Неки од њих су ме, међутим, замолиле да испричам њихове приче у нади да ће то помоћи другима. Увек је велика радост и олакшање када мајка преживи све фазе трудноће, а беба је још увек жива и здрава и без компликација.
Једна од најдирљивијих епизода тиче се младе жене и њеног партнера, који су очајнички желели да спасу своје дете након што су се предомислили о абортусу. Била је субота касно увече. Након што јој је преписан прогестерон, жена је морала да путује скоро 50 километара да би покупила лекове у јединој апотеци која је тада још увек била отворена у том региону. До затварања је било мање од 25 минута. Ако не стигне на време, мораће да сачека још 12 сати пре него што почне с лечењем. А то кашњење од 12 сати могло је бити разлика између живота и смрти њене бебе – она и њен партнер су то знали. На путу до апотеке позвала је дежурног фармацеута и испричала му своју причу. Молила га је да апотека остане отворена још 10–15 минута. Фармацеут је држао апотеку отворену, а мама је стигла таман на време да узме лек и одмах почне с лечењем. Беба је преживела и тачно осам месеци касније родила се њихова прелепа ћерка. За мене је тај апотекар прави херој.
Могао бих да испричам много више прича које су више јединствене него ретке. Осећам велику љубав и дивљење према свим мајкама које су тражиле помоћ, као и према њиховим породицама. Волео бих да могу помоћи још многима од њих. Искрено се надам да ће нам бити дозвољено да наставимо да пружамо ову услугу када се истрага заврши.