Дигнитас, организација са седиштем у Швајцарској која пруже „услугу” потпомогнуте смрти уз помоћ лекара, позвала је британски парламент да легализује асистирану смрт. Силван Лали из Дигнитаса тврди да је „непримерено и некохерентно” што Велика Британија није легализовала ту праксу, истичући да је Дигнитас помогао да се оконча живот 540 Британаца, што значи да од свих корисника Дигнитаса којима је ту пружена еутаназија, више него сваки седми био је грађанин Велике Британије.
Према Закону о самоубиству из 1961. године, у Енглеској и Велсу је незаконито подстицати или помагати особи у самоубиству. Лали верује да би промена закона обезбедила осећај сигурности за људе и лекаре, што би довело до значајног побољшања. Он је смрт уз помоћ самоубиства назвао „последњим људским правом” и нагласио да се то већ дешава, па стога треба да буде легализовано. Њега очигледно нимало не брине што се пацијентима у Канади, на пример, нуди еутаназија уместо правог лечења, јер је много исплативије послати људе да се убију него пружити им уобичајену медицинску негу.
Противници потпомогнутог самоубиства – то јест људи који још увек имају здрав разум и основно поштовање вредности људског живота – тврде да би легализација асистиране смрти могла довести до повећаног злостављања старијих особа, као што је био случај у Аустралији, Новом Зеланду, САД-у и Холандији и да фокус треба да буде на унапређењу палијативне неге. Као пример наводи се канадско искуство с потпомогнутим самоубиством, а научници упозоравају да је то довело до повећане дискриминације особа са инвалидитетом. Људи су с правом забринути да би то могло довести до ускраћивања приступа услугама намењеним особама са инвалидитетом и амбулантном психијатријском лечењу, док би истовремено људи и даље испуњавали услове за потпомогнуто самоубиство.
Недавно истраживање које је објавио британски парламент открило је с којим се тешкоћама суочавају особе са инвалидитетом и њихови старатељи због повећаних трошкова живота. Више од 10.000 људи је одговорило на анкету, а две трећине њих има инвалидитет. Одговори су дали срцепарајућу слику појединаца који се осећају запостављено и лишено основних потреба. Проблеми као што су приступ нези и подршци могу се решити и свакако би значајно унапредили квалитет живота тих особа.
Британска активисткиња за права особа са инвалидитетом Џејн Кембел истакла је да могућност потпомогнутог самоубиства изазива страх код особа са инвалидитетом које се ослањају на лекаре и неговатеље за помоћ и подршку. Ове особе се стога ослањају се на веру у живот да им да наду и снагу да превазиђу препреке.
Док се дебата о асистираном самоубиству у Великој Британији наставља, Дигнитас бесрамно гура ка легализацији мислећи само на сопствени профит, а не стварна права и достојанство људи – на пример, право на одговарајућу медицинску негу и право на достојанствен живот, уз одговарајућу палијативну негу и широку подршку друштва, уместо да те особе буду једноставно елиминисане да би се смањили трошкови осигурања, медицинске неге, становања, хране итд.