Резултати истраживања која су спровели надлежни државни органи у сарадњи са организацијама цивилног друштва показују да су деца изложена великом стресу у периоду пандемије због чега се све већи број њих осећа анксиозно, депресивно и безвољно, речено је на конференцији у Београду.
Према речима Зајегановић, за време пандемије забележен је пораст сиромаштва у дечијој популацији од 15 одсто, док се бележи пораст неухрањености до 14 одсто.
Половина испитаних породица са децом тврди да је дошло до пада прихода и непредвиђених трошкова услед пандемије, при чему се највише штедело на играчкама и образвним средствима.
Због свега тога потребно је пружити подршку породицама, јер, како каже Зајегановић, не можемо да престанемо са улагањима у развој деце и децу уопште.
Пандемија је довела и до неких позитивних помака, па се једна трећина испитаних родитеља изјаснила да проводи више времена са децом, али исти проценат поручује да током периода пандемије теже подноси родитељство него пре.
Једна половина испитане деце нема позитиван став о будућности, о чему сведочи одговор дечака од 13 година који је забележен у анкети коју је спровео Центар за права деце – „Не могу да пронађем срећу у свом животу“.
Према истраживањима којима располаже државна секретарка у Министарству за демографију и породицу Милка Миловановић Минић, једна петина деце рекла је да је пандемија имала утицај на њихово ментално здравље.
„Деца су се у кризи снашла онолико колико су се снашли њихови родитељи и старатељи“, нагласила је она.
„Иако је смањена смртност деце у општој популацији, смртност међу ромском децом је и даље јако велика“, рекла је она и додала да од 12 до 18 одсто сиромашне деце има кашњење у развоју чак осам месеци у односу на осталу децу.
„Родитељи су показали велико знање о физичко-моторном развоју деце, али не и о њиховом социјално-емоционалном развоју и потребама“, констатовала је Ђукић Дејановић.