Сваки Американац треба да се поноси Законом о грађанским правима из 1964. јер је тај закон помогао да се у законодавство унесе принцип једнаких могућности за све. Глава VII Закона гласно и јасно забрањује послодавцима да дискриминишу запослене на основу расе, боје коже, вере, пола или националног порекла у погледу запошљавања, унапређења и плаћања запослених. Како закон наводи:
„Незаконита пракса запошљавања за послодавца подразумева:
(1) ако пропусти или одбије да запосли или отпусти било ког појединца, или на други начин дискриминише било ког појединца у погледу његове накнаде, услова, или привилегија запослења због расе, боје коже, вере, пола или националног порекла; или
(2) ако ограничи, одвоји или класификује запослене или кандидате за запошљавање на било који начин који би неког појединца лишио или тежио да лиши могућности запошљавања или на други начин негативно утицао на његов статус запосленог због расе, боје коже, вере те особе, пола или националног порекла.”
Међутим, када се о Закону о грађанским правима из 1964. расправљало у Сенату, неки сенатори су били опрезни када су гласали за њега јер су се плашили да ће то довести до дискриминације у виду квота за одређене групе. Конкретно, веровали су да ће се закон користити да примора компаније да ангажују мањине на основу њихове боје коже, а не компетенција, како би се задовољиле одређене квоте. Тврдили су да се то не би разликовало од закона Џима Кроуа који су такође натерали компаније да запошљавају људе на основу боје коже. Замена једног облика дискриминације другим никада не би довела до друштва које је истински слепо за боје.
Да би ублажио ове рационалне страхове, парламентарни организатор у Сенату, демократски сенатор Хјуберт Хамфри, изричито је изјавио да закон забрањује квоте у било ком облику у корист било које групе. Хамфри је изјавио да ће закон „забранити преференцијални третман било које одређене групе“ и додао: „Желите ли друштво које није ништа друго до бесконачна борба за моћ међу организованим групама?“ упитао је Хамфри. „Желите ли друштво у коме нема места за појединца? Ја не.” Затим је додао чувене речи: „Појешћу свој шешир ако ово доведе до расних квота.”
Сенаторе Хамфри, добродошли у Америку 2022. године – време је да поједете свој шешир.
Скоро све веће компаније и нивои власти у Америци сада дају преференцијални третман расним и етничким мањинама и женама, и имају квоте за запошљавање, унапређење и обуку за такве групе.
На пример, финансијска корпорација NASDAQ управо је увела политику која захтева да све компаније које се налазе на берзи у одбору имају најмање једну особу припадника неке мањине и једну жену. Гугл има за циљ да до 2025. године 30% руководећих позиција у тој компанији заузимају расне и етничке мањине и друге „недовољно заступљене групе“. Савет извршних директора компаније New York Jobs CEO Council, чији су чланови JP Morgan, Chase, IBM, Accenture, Амазон, Гугл, Goldman Sachs и Мајкрософт, отворено је изјавио да његове компаније имају за циљ да запосле најмање 100.000 нових црнаца, хиспаноамериканаца и азијских Американаца до 2030. године. Волгринс је недавно изјавио да ће сваке године повећавати број мањина и жена на руководећим позицијама за 2% односно 3%. Академија за филм и науку сада захтева строге расне, етничке и полне квоте да би филм био узет у обзир за категорију „Најбољи филм“. Јунајтед ерлајнс је у пролеће објавио да ће 50% свих нових пилота које обучава бити припадници мањина или жене. Национална фудбалска лига има строге квоте за мањине и жене при запошљавању на руководећим позицијама. Многе, ако не и већина, савезних, државних и локалних влада и већина већих корпорација отворено имају мере „разноврсности и инклузије“ уграђене у годишње планове учинка менаџера и других лидера који успешне рецензије, унапређења и бонусе заснивају на броју мањина и жена које запошљавају, задржавају и унапређују.
А то је само врх леденог брега.
Остаје питање: када ће Конгрес или Врховни суд имати храбрости да забрани преференцијални третман и квоте за одређене групе? Јасан језик закона, поткрепљен законодавном историјом закона у облику уверавања сенатора Хамфрија, јасно забрањује такве дискриминаторне радње.
Америка никада неће постати расно, етнички слепо и полно слепо друштво докле год дозвољава отворену дискриминацију у корист једних група, а против других. Заиста, ово што се дешава показује да је Џим Кроу још увек жив и здрав у Америци. Време је да Американци добре воље устану и да захтевају окончање ове дискриминације. Иначе ће сенатор Хамфри морати постхумно да поједе свој шешир. (А чујем да шешири нису баш укусни.)