Шокантан извештај који су објавили „међународни правни стручњаци” уз подршку Уједињених нација отвара врата за нормализацију свих сексуалних фантазија с малолетницима, и представља узнемирујући повратак најгорим и најстрашнијим комунистичким фантазијама из 1968. Међународна комисија правника са седиштем у Женеви, уз помоћ UNAIDS-а и Канцеларије Високог комесаријата Уједињених нација за људска права, написала је у марту да сексуално понашање које укључује особе испод национално прописане минималне старосне доби заправо може бити споразумно, ако већ није унето у закон. Ово је суптилно и јасно de facto отварање врата педофилији и сексуалној слободи између одраслих и деце.
Извештај, објављен поводом обележавања Међународног дана жена, насловљен је „Принципи 8. марта за приступ заснован на људским правима”. Документ не позива експлицитно на декриминализацију секса између одраслих и малолетника, али истовремено потврђује да малолетна лица имају и способност и законско право да доносе сексуалне одлуке. Стога, према Уједињеним нацијама, може се закључити да деца могу да пристану на секс са одраслима. Извештај не предлаже старосну границу за сексуални пристанак, иако се чини да ове препоруке, које су некада биле незамисливе, сугеришу да би се педофилија могла нормализовати, или барем толерисати и не кажњавати када постоји „пристанак детета“. Можда УН још увек не знају колико и како одрасли могу условљавати децу. Овај ужасан извештај УН не само да јасно отвара врата за легализацију педофилије, већ отвара и широки простор за секс, било какав секс међу самим малолетницима, дајући међународно-правну суштину лудој идеји комунистичких комуна које су се од 1960. до седамдесетих година налазиле у разним комунистичким градовима и групама у Европи и широм света, и у којима су секс, дрога и музика били хлеб насушни, пун анархије и слободарства.
Међународна комисија правника која је написала извештај УН јасна је по овом питању: „У овом контексту [историјском и друштвеном], примена кривичног закона треба да одражава права и способност лица млађих од 18 година да доносе одлуке о споразумном сексуалном понашању и њихово право да буду саслушани у стварима које их се тичу… Према развојним капацитетима и њиховој прогресивној аутономији, особе млађе од 18 година треба да учествују у доношењу одлука које их се тичу, узимајући у обзир њихову старост, зрелост и право да буду саслушани.” Може ли бити случајност да је главни координатор тима међународних правника који је радио на овом извештају познати геј мушкарац?
„Као дугогодишњи ветеран закона и као поносни геј мушкарац, блиско сам упознат с начином на који кривично право сигнализира које групе се сматрају вредним заштите – а које осуде и остракизма“, написао је пензионисани судија Уставног суда Јужне Африке Едвин Камерон у предговору извештаја, додајући да на овај начин кривично право испуњава експресивну функцију и има драматичне последице по животе људи. Понекад то резултира оштро дискриминаторним утицајем на идентификоване групе с неодобреним или стигматизованим понашањем.
Још неприхватљивије за сваког грађанина било које земље на свету јесте што смо ову групу „стручњака” платили сви ми „током петогодишњег консултативног процеса, након првог састанка правних експерата који је 2018. сазвао Међународни суд правде – заједно са Заједничким програмом Уједињених нација за ХИВ/АИДС (UNAIDS) и Канцеларијом Високог комесара за људска права – како би се разговарало о улози правника у решавању негативног утицаја одређених кривичних закона на људска права“. Не само УН, него сви ми криви смо за оно што се десило и што би могло да нам се деси, и што нам је наметнуто од Женеве до Њујорка. Морамо да питамо и знамо како да бирамо политичаре који нас представљају и да се противимо, чак и до тачке укидања финансирања једној оваквој међународној организацији која је дубоко покварена и зла.