Убиство ненаоружаног црнца, Џорџа Флојда, од стране полицајца у Минеаполису веома је трагичан и потресан догађај. Цео свет видео је снимак на ком Флојд лежи на земљи и преклиње полицајца који му коленом притиска врат. „Не могу да дишем” – ове речи прогањаће нас још дуго времена.
Јасно је зашто је Флојдово убиство изазвало протесте широм Америке у знак побуне против начина на који је страдао, а који се ничим не може оправдати: био је везан, ненаоружан и није представљао никакву претњу, па ипак је био приморан у такав положај у ком је изгубио живот. Како је нешто такво могло да се деси?
Премда је сасвим разумљиво да људи протестују против тога што се десило Џорџу Флојду, оно у шта су се ти протести претворили никако се не може разумети. Након осам дана немира и пљачки у градовима широм Америке, оно што се дешава на улицама практично нема никакве везе са Џорџом Флојдом. Али има везе са ширењем хаоса, насиља, страха и анархије.
Многи посматрачи тих догађаја виде да то што се дешава на улицама нису само импулсивни изливи беса и неконтролисани испади гнева већ пре дириговане, планиране и финансиране акције које се спроводе координисано и организовано.
Премда немам непосредних доказа да потврдим ко стоји иза тога, не могу да се не запитам да ли у томе учествује једна или више организација које финансира Џорџ Сорош.
Сорош финансира многе групације које подржавају покрет Black Lives Matter, који је један од водећих организатора протеста. Па ипак, чак су и поједине вође покрета Black Lives Matterморале признати да се такво распиривање насиља и анархије не може оправдати и да то није њихово дело.
Много је примера организоване анархије – ако то тако можемо назвати. Постоје извештаји о томе да су палете цигли достављане градовима широм земље. Цигле су на необјашњив начин завршиле у рукама демонстраната. Полиција је пронашла залихе материјала за подметање пожара. Полицијски званичници су објавили да се групе појединаца крећу од једног места до другог по унапред утврђеном, испланираном распореду. Један члан групе разбија прозоре на згради, други је задужен за графите, а остали имају задатак да нападају полицију. Потом одлазе на друго место, често украденим аутомобилом, док маса која се окупила око њих остаје да до миле воље пљачка разбијене радње. Званичници помињу огроман број украдених возила која су преплавила улице градова. Адвокати спремно чекају позив приведених лица и потом заступају свакога ко је ухапшен, избављају га из затвора уз кауцију и он неометано наставља да ради исто што и пре. Неки говоре да и медицинско особље стоји у приправности. На крају, званични представници градских власти широм земље непрестано извештавају о томе да многи – ако не и већина демонстраната – „нису одавде”.
Поједини конзервативни коментатори и активисти тврде да Сорош, путем мреже своје Фондације за отворено друштво, директно финансира демонстранте. То је мало вероватно. Много је вероватније да се то ради на неки суптилнији начин који је теже пратити. Сорош шаље огромна средства – више од 30 милијардидолара до сада – широкој мрежи организација и група које финансира и/или контролише. Његова мрежа активна је широм света, у више од 120 земаља. Финансирао је на хиљаде група. Неке од њих могу да употребе тај новац да организују и изведу немире, или та средства могу проследити другима. А о свему томе не постоје подаци који се могу предочити јавности.
Нажалост, више мојих клијената и познаника било је мета радикалних екстремиста само зато што су исказали своје мишљење о питањима која су у супротности с либералном доктрином, или зато што се кандидују за неку позицију са искреном жељом да сачувају јавну безбедност. Били су мета напада – често и насилних – руље радикалних левичара, укључујући и чланове Антифе. Неко је ту руљу организовао. Неко је платио њихове транспаренте. Неко је јавио медијима да извештавају о њиховим демонстрацијама.
Тренутна дешавања на улицама америчких градова подсећају на оно што се дешава када се каравани миграната одједном појаве и нагрну на јужну границу САД-а, или када се мигранти одједном појаве у Европи, на путу да се настане у западним земљама. Подсећају и на ситуације када групе активиста „окупирају” зграде или јавне тргове – и то недељама. Подсећају на ситуације када се у Вашингтону и другим великим градовима организују масовни „маршеви” у одбрану „права на заштиту репродуктивног здравља”. Неко стоји иза тих дешавања и плаћа рачуне. Такви догађаји захтевају огромну логистику. Неко мора да плати храну и воду, медицинско особље, санитацију и транспорт, а да не помињем колико напора је потребно да се све то пласира у медијима.
Државни тужилац Вилијам Бар по свему судећи истражује низ догађаја и појава заједничких нередима и пљачкама који се настављају широм земље. Надамо се да ће његови истражитељи успети да сазнају истину, мада ће то бити тешко. Мрежа група које Сорош финансира или контролише у стању је да шаље новац углавном под окриљем таме. Они не морају јавно да приказују своје активности.
Но, већ сад знамо неке ствари. Знамо да су нереди – баш као и каравани миграната, женски маршеви, покрет „окупирај” и други масовни и наводно „спонтани” догађаји – засновани на либералној доктрини. Ти догађаји промовишу агенду глобалиста, заговорника отворених граница, реформатора кривичног закона, ревносних поборника абортуса и следбеника идеологије да треба опорезовати богате. Све су то питања од велике важности за Џорџа Сороша и групације које он финансира. Џорџ Сорош има мотив да учествује у финансирању и ових немира.
Знамо да је за те ствари потребна изузетна организованост и доста новца. Џорџ Сорош има и средства да то финансира.
Знамо и да се ти немири веома брзо распламсавају, у року од неколико сати од почетка легитимних протеста. Кад се то буквално преко ноћи деси, прво у једном граду, па у другом, итд, јасно је да је неко чекао прилику да крене у акцију. Можда је Џорџ Сорош имао прилику да то уради.
Не могу да потврдим да Џорџ Сорош стоји иза немира и пљачки, али кад се све узме у обзир, кладим се да је тако. Ово што се дешава дефинитивно мирише на Сороша.