Глобална агенда Џорџа Сороша
О Џорџу Сорошу писали смо за руску страницу портала Међународне породичне вести (IFN Russia) у више наврата.(Пренето је и неколико текстова на страницу iFamNews – Србија, прим.ур.срб) Овај амерички милијардер, који себе замишља као „некаквог Бога“ (по сопственим речима!), жели да свој политички утицај прошири на читав свет.
Помоћу глобалне мреже организација, коју је створио и коју издашно финансира, он приморава државе и друштва да се поклоне „новим вредностима“ глобализма. Под маском „отворености“ и „демократије“, они су присиљени да подржавају хомосексуалност и истополне „бракове“, абортус, „родну идеологију“, слободну проституцију и употребу дрога, при чему се све време те земље лишавају своје независности.
Ово последње, међутим, Сорош настоји да уради у сваком случају, без обзира на све друго. Прошле године, уреднички тим руске странице портала Међународне породичне вести извештавао је о томе:
„И тешко државама које ни на који начин не подржавају ове ‘велике принципе слободе’. Оне се одмах проглашавају тоталитарним диктатурама, а десетине невладиних организација, које примају или су добиле издашну финансијску подршку од структура овог времешног америчког милијардера, активно се укључују у борбу за промену режима који се њему не свиђа како би га уподобиле. Није тешко погодити да демократија и воља овог или оног народа заправо немају апсолутно никакве везе с тим.
Мора се рећи да Џорџ Сорош делује врло ефикасно (што, свакако, и није тешко с обзиром на огромне ресурсе којима располаже). На пример, руска страница нашег портала писала је о независној истрази која је утврдила да је скоро четвртина судија Европског суда за људска права уско повезана с тим човеком и његовим структурама, затим о томе како су Сорошеве структуре преузеле на себе „независну проверу чињеница“ на друштвеним мрежама, као и да су организације повезане с њим организовале масовне протесте и нереде у Пољској. Слично томе, Сорошеве присталице у Мађарској кренуле су у акцију када је влада те земље одлучила да ограничи њихов утицај на унутрашњу политику.
Стога су руске власти донеле сасвим разумну одлуку и 2015. године Сорошеву фондацију прогласиле непожељном организацијом чије активности „угрожавају безбедност и темеље уставног поретка“ наше земље. Али Џорџ Сорош сигурно не намерава да одустане.
Забрана деловања Сорошеве фондације не спречава њене међународне и руске пријатеље и савезнике да наставе да буду активни у Русији. У новије време сви смо их гледали како нашим законодавцима агресивно намећу феминистички закон о „спречавању насиља у породици“.
И сада је, очигледно, Сорош одлучио да предузме следећи корак за освајање Русије – да прошири своје присуство у нашем високом образовању. Говоримо о стварању новог Универзитета слободних уметности и наука у Санкт Петербургу.
Оживљавање класичног образовања или радикални политички пројекат?
Пре неки дан је руски либерални политичар Алексеј Кудрин говорио о плановима за стварање новог универзитета у Санкт Петербургу – Универзитета слободних уметности и наука. Темељ овог пројекта биће већ постојећи Факултет либералних уметности и наука, који је некада био део Санкт Петербуршког државног универзитета. Алексеј Кудрин био је декан тог факултета.
Ево шта је он написао на страницама РБЦ:
„Древна традиција слободних уметности и наука, artes liberales, основа је не само класичног универзитетског образовања, већ и целокупног системског погледа на свет савремене културе, да се изразимо најопштије. Основну хуманистичку тријаду (тривијум) слободних уметности чине граматика као способност читања и разумевања текстова, реторика као способност говора и писања, као и логика или дијалектика као способност рационалног представљања стварности и разумевања односа између њених предмета“.
То је тачно. Либералне уметности и њихов уводни део, тривијум, заиста јесу биле основа класичног образовања још од антике. Истинско оживљавање таквог образовања у Русији, које би следило ову часну традицију, могло би се само поздравити (узгред, постоје изврсни образовни пројекти са оваквим циљем).
Међутим, авај, имамо разлога да верујемо да се нови универзитет уопште неће бавити овим, већ образовањем „нове елите“ у духу Сорошеве верзије „отвореног друштва“. То образовање вероватно неће припремити присталице класичне културе и науке, већ друштвени активисти у академским одорама чији је циљ преузимање власти, радикално реструктурирање нашег друштва у духу деструктивних „нових вредности“ и његово потчињавање спољним силама.
И ово уопште није неоснована и празна сумња.
„Универзитетска мрежа Отвореног друштва“
Недавно, у јануару ове године, Џорџ Сорош је најавио покретање „најважније иницијативе“ у свом животу. Реч је о стварању Универзитетске мреже Отвореног друштва.
Њен задатак је да високо образовање широм света прилагоди идеалима Сорошевог „отвореног друштва“. Међу приоритетима су, наравно, демократија, борба против неједнакости, борба за људска права и за глобалну правду. Поред тога, помиње се и развој глобалног здравственог система.
Није тешко погодити да ће нова мрежа универзитета студентима усађивати управо оно схватање „демократије“, „једнакости“ и „људских права“ које је угодно америчком милијардеру и његовим структурама. А кад их чујемо како изговарају ове речи, оне имају прилично недвосмислено значење: то је одбацивање вредности на које смо сви навили (укључујући и одбацивање породице), уместо којих се свима намеће „Сорошев“ стандардни скуп питања – радикални феминизам, „ЛГБТ“ активизам, „родна идеологија“, абортус, проституција и дрога, губитак националног и верског идентитета, а затим и државне независности.
Сви знамо стару пословицу: „Ако желиш да победиш непријатеља, подижи му децу“. Није случајно што Џорџ Сорош сматра да је његова образовна иницијатива тако важна. Чини се да је то инструмент за довршетак његовог мегапројекта, који је започео као глобална мрежа невладиних организација и пријатељских политичара и научника. По свему судећи, Сорош се нада да ће својом образовном иницијативом коначно освојити власт широм света. Тиме ће се докопати кључа те моћи – умова младих људи.
То је нешто на чему не сме да се штеди. А Џорџ Сорош је већ издвојио читаву милијарду америчких долара да створи сопствену глобалну мрежу универзитета.
Оснивачи ове нове Сорошеве образовне мреже су два инострана универзитета: амерички Бард колеџ и Централноевропски универзитет (ЦЕУ), који је основао управо Сорош. Овај последњи се, иначе, некада налазио у Будимпешти, али Мађарска, у жељи да сачува и заштити своју независност, није то више дозволила, те је ЦЕУ своје активности преселио у Беч, главни град Аустрије.
Неко би се могао запитати, какве то везе има са Алексејем Кудрином и новим универзитетом у Санкт Петербургу? Врло је једноставно.
Универзитет за либералне уметности у сенци Џорџа Сороша
Као што је већ поменуто, нови универзитет се гради на основу већ постојећег Факултета слободних уметности и наука, који је раније био део Санкт Петербуршког државног универзитета.
Овај факултет је поникао из заједничког програма створеног деведесетих година прошлог века уз директно учешће … управо оног америчког Колеџа Бард о коме је већ било речи – и који је оснивач и „средиште“ нове Сорошеве мреже универзитета. Штавише, Колеџ Бард и је даље главни партнер факултета у Санкт Петербургу, како то овај с поносом објављује на својој званичној веб страници. Дипломци тог факултета могу стећи диплому Колеџа Бард, а сам факултет наведен је на веб страници колеџа као члан његове академске „мреже“.
Веб-сајт факултета у Санкт Петербургу преноси да је професор Леон Ботстин, председник Колеџа Бард, такође и председник одбора руског програма Слободних уметности и наука.
Професор Ботстин и Алексеј Кудрин, декан факултета.
Постоји још неколико речи које вреди рећи о професору Ботстину. На веб-сајту Факултета детаљно су описане његове научне заслуге, па се на њима нећемо задржавати. Али треба напоменути да он није само председник Колеџа Бард, већ и председавајући Одбора поверилаца Централноевропског универзитета (његов почасни председавајући је и даље сам Џорџ Сорош), као и члан Глобалног савета Сорошеве главне глобалне организације – Мреже фондација отвореног друштва.
Није ли изненађујуће што је функционер организације која је у Русији званично препозната као непожељна већ дуги низ година отворено укључен у вођење руског образовног програма са седиштем на једном од главних државних универзитета у земљи?
Неће нас више изненадити што је ове године професор Ботстин свом имену додао још једно звање, титулу канцелара, шефа Мреже универзитета отвореног друштва коју Сорош ствара.
У ствари, Бард колеџ је стари савезник Џорџа Сороша у високом образовању, и већ дуго од њега добија издашна средства. Можемо рећи да је милијардер дао 60 милиона долара колеџу у 2011. и још 100 милиона долара у 2020. као припрема за универзитетску мрежу.
На овом колеџу, политичке науке предаје као гостујући ванредни професор и син Џорџа Сороша, Александар Сорош. Према службеној веб страници организације, хонорарно ради у управном одбору Колеџа Бард и ЦЕУ (а такође је и очев заменик у одбору Мреже фондација отвореног друштва).
Узгред, Мелиса Шиф Сорош, бивша супруга другог Сорошевог сина Роберта, члан је управног одбора Центра за кустоске студије на Колеџу Бард.
Као што видимо, Колеџ Бард је практично „породични посао“ Џорџа Сороша.
Ни његова друга идеја, ЦЕУ, који је други суоснивач Универзитетске мреже отвореног друштва, очигледно неће бити изостављен из новог руског пројекта. Уосталом, он већ указује на својој веб страници да је партнер са Факултетом слободних уметности и наука.
Као што видите, сасвим је основано очекивати да ће нови Универзитет слободних уметности и наука у Санкт Петербургу, ако буде успостављен, постати ново „средиште“ утицаја Џорџа Сороша у Русији – као замена за његову Фондацију за отворено друштво, која је протерана из земље.
Тешко се може сматрати случајношћу то што је Универзитет издвојен као независна структура и што га господин Кудрин активно промовише сада када се на основу Колеџа Бард и ЦЕУ ствара нова Сорошева универзитетска мрежа, на челу с професором Леоном Ботстином, дугогодишњим савезником злокобног америчког милијардера и – каква случајност! – једним од „очева и покровитеља“ Петербуршког факултета слободних уметности.
Али нека питања и даље остају без одговора. Зашто је управа једног од главних руских државних универзитета дозволила да се он користи као одскочна даска за такву иницијативу? И зашто, уосталом, господин Кудрин, шеф Рачунске коморе Руске Федерације, који је обећао да ће се „стриктно придржавати захтева наметнутим државним службеницима“, толико подсећа на лобисту за интересе Џорџа Сороша и његових структура у овој причи?
Једног дана ћемо вероватно и то сазнати.