Стрејт човек је увек под истрагом. Све је упитно и за критику.
Веома је жалосно што младићи више не знају ништа о основним правилима учтивости и, ако знају, не примењују их из страха да ће им се пристојност замерити. Мушкост је дефинисана као токсична по дефиницији, а витештво је постало злочин.
А ипак нам је потребна мушкост као што нам је потребна и женственост.
Мушкост допуњује женственост. Мушкарци и жене су једнаки у правима и достојанству, али различити и комплементарни, физички и психички. Млади то морају знати и развијати сопствене квалитете како би пронашли себе и у потпуности се развили. Неприхватљиво је да је надопуњавање мушкарца и жене политички некоректно,вероватно зато што се тако постиже срећа и испуњеност. Показивање мушкости као перверзне и насилне само по себи значи осудити дечаке да стану са развојем на пола пута, да се стиде себе. Осудисмо децу на дезоријентацију. Паралено на овом путу уништења мушкости уништава се и женственост.
Мозак мушкараца и жена раде различито и зато је немогуће да осећају, мисле и комуницирају на исти начин. Негирати науку и природу у корист идеологије значи једноставно бити крив за „сакаћење“ деце, јер им се ускраћује њихова суштина. Живимо као заточеници идеологије која се бесрамно наметнула због опште пасивности, као заточеници идеологије која се увукла у све поре друштвеног живота.
У контексту порицања мушкости, а самим тим и женствености, мушкарци и жене су разводњени и прва практична последица јесте да очинске и мајчинске фигуре више нису неопходне у породици. Образовање деце не користи нити захтева мајку и оца јер међу њима нема разлике, нестаје природна породица и силом настају они „други облици породице“.
За остварење тог циља је требало прво да будемо лишени мушкости и женствености, пре свега окривљујући мушкарца за то.