У све непријатељскијем свету, битка за одбрану невиних људских живота и природне породице не може рачунати на много савезника, нити се ослањати на велики број добрих вести. Али с времена на време нешто нам стане на пут и натера нас да се спотакнемо.
У уторак, 30. новембра, Сенат у Сантјагу, главном граду Чилеа, саплео се о самог себе. У плану је било гласање о нацрту закона који је Представнички дом недавно усвојио, а чији је циљ легализација хомосексуалних „бракова“ у земљи у којој су истополне грађанске заједнице легалне још од 2015. године. Међутим, до гласања није дошло, иако су га већинске политичке снаге дуго ишчекивале. Мишљење Комисије за уставна питања, које би одмах отворило врата за гласање, било је заправо негативно. Дакле, сада се предлог закона враћа парламентарцима (одабраној групи сенатора и посланика) како би – како је Комисија утврдила – могли да се позабаве текстом закона и испеглају превелике несугласице у њему. Овај скуп представника састаће се у понедељак.
Да је предлог закона усвојен уз гласање у Сенату, Чиле би се придужио списку латиноамеричких земаља у којима је истополни „брак“ легалан: Костарика, Еквадор, Колумбија, Бразил, Уругвај, Аргентина и 14 од 32 државе које чине федерацију Мексика. Такође, закон би омогућио истополним паровима да усвајају децу.
Но, то није све. У уторак је још један закон био на дневном реду Представничког дома, првобитно представљен 2018. године, чији је циљ подизање границе за легалан абортус са 12. на 14. недељу трудноће. Ако би се то догодило, Чиле би се радикално и енормно променио, с обзиром на то да је абортус, који је у Чилеу био потпуно забрањен до 2017. године, сада дозвољен само ако је живот мајке угрожен, ако се процени да беба неће преживети рођење у случају превременог порођаја условљеног потребом да се пружи хитна медицинска помоћ и ако је трудноћа последица силовања.
Ни овај други предлог закона, који је начелно усвојен у септембру, није угледао светлост дана. Међутим, правила чилеанског Парламента наводе да се исти предлог може поново поднети тек након годину дана. Ни овај други предлог закона такође нема одобрење Сената.
Све је то веома изванредно, пошто су снаге које су у тој земљи ангажоване у циљу одобравања обеју мера заиста веома јаке: у Парламенту рачунају на солидну већину, а међу онима који поздрављају први предлог закона налази се и онај тешки премијер из десног центра, Мигел Хуан Себастијан Пињера Еченике.
Зато, живео Чиле, али и Португалија, где је председник Марсело Ребело де Соза ставио вето на други закон у корист еутаназије који је предложен у земљи и који је Парламент управо одобрио. Ово није први пут да Ребело осујећује планове дежурних носилаца смрти. Сада се португалски Парламент распушта 5. децембра, за само неколико дана, а нова смртна казна не може бити изречена пре нових избора 30. јануара. Ако у том тренутку Португалија добије другачију парламентарну већину, ноћна мора еутаназије повући ће се из Лисабона. Наравно, у тој иберијској земљи живот и породица суочени су и с другим проблемима, али морамо скренути пажњу на тренутак када је чаша до пола пуна.
Јер заиста је тако. Понекад се деси и нешто добро и неочекивано.