Last updated on December 8th, 2021 at 04:47 am
[Овај чланак је изворно објављен у часопису SALVО 10. 9. 2020. Преносимо га уз дозволу аутора – прим. ур.]
У депресивном, али и очекиваном маниру, заговорници абортуса подижу оптужбу против државе Тенеси, како би зауставили поступак који предвиђа обавезу да се жене које су у процесу абортуса обавесте да могу да попију пилулу и тако зауставе започети хемијски абортус.
Шта је то „заустављање започетог хемијског абортуса“? Код медикаментозног (нехируршког) абортуса, жена попије две пилуле. Прва пилула је мифепристон, који окончава бебин живот тако што у плаценти блокира рецепторе прогестерона, хормона који одржава трудноћу. Друга садржи мизопростол, који „чисти“ материцу, тј. избацује одумрли плод. Ако се одлучи за заустављање започетог абортуса, жена која је узела мифепристон, али не и мизопростол има могућност да задржи бебу уколико узме додатне количине прогестерона. Ову технику осмислио је др Џорџ Делгадо. Желео је да помогне жени која је позвала његову ординацију у Калифорнији након што је узела прву таблету (мифепристон) па је желела да се распита да ли постоји могућност да ипак заустави абортус јер се предомислила. Отада, др Делгадо је објавио низ ауторских текстова од којих је најобимнија опсервациона студија која обухвата 754 жене код којих је ова техника примењена. Од тог броја, преко 60% жена успело је да сачува бебу без ризика да ће оне имати развојних потешкоћа.
Многи критичари Делгадовог рада, од којих је НПР (Национални јавни радио) један од водећих, детаљно наводе грешке у Делгадовој медицинској процедури, а то би подразумевало на пример недостатак „контролне групе”. У контролисаној, насумичној студији (златни стандард сваког истраживачког поступка), једна група жена би требало да попије прогестерон након узимања мифепристона, а друга, контролана група не би. Делгадо с правом заступа став да то из етичког угла није коректно, јер се ради о женама које су се након прве дозе предомислиле и желе да задрже трудноћу. (Свакако се и у медицинској литератури подразумева да насумичне, контролисане студије нису увек изводљиве, из етичких разлога.)
Друга прича коју НПР наводи јесте да предложену праксу (заустављање започетог хемијског абортуса) треба напустити због недовољног одзива жена и због чињенице да су неке жене након што су попиле мифепристон, док су чекале на дозу прогестерона, добиле обилно крварење и морале су да се хоспитализују (иначе, крварење је једна од могућих контраиндикација абортуса помоћу пилуле). Аутори студије наводе и да постоји опасност по здравље ако се након таблете мифепристона не узме мисопристон. Иако већина жена након узимања таблете мифепристона прође кроз одређени период „чекања“ док не узме мисопристон, препорука за жене које желе да одустану од абортуса јесте да се прогестерон узме у првих 24 часа након прве абортивне пилуле. (Коментар аутора овог текста тим поводом је сада непостојећи линк.)
Шта би био закључак? Једино то да заговорници абортуса сматрају да је неетички да се жене које су започеле медицински поступак прекида трудноће упозоре да постоји и друга опција и да није касно да се предомисле, и предузму кораке да заштите бебу. Да ли је третман нов и можда експерименталан? Да, али различите студије сведоче о његовој ефективности и безбедности, а и супротстављене студије имају мањкавости. И сам поступак узимања пилуле за абортус свакако може да изазове озбиљне компликације. Ипак, изнад свега се чини да је највећи интерес оних који покушавају да зауставе примену ове обавезе у држави Тенеси – заштита пре свега велике абортивне индустрије.