Након што положи заклетву, Џо Бајден би био тек други (римо)католик на месту председника у скоро 250 година дугој председничкој историји Америке. Први је био Џон Ф. Кенеди 1961. године. Као што је случај с Бајденом, Кенедијев однос према црквеном учењу био је у најмању руку нејасан. У то време дошло је до интервенције која је за поједине америчке католичке историчаре постала озлоглашена – наиме, једна групица бискупа издала је саопштење крајем октобра 1960. године, у последњим данима кампање, у ком је позвала католике да не гласају за кандидате који се не слажу с црквеним учењем о абортусу. Слично као и Бајден, Кенеди је тврдио да је његово противљење абортусу ствар „личног уверења”, а не јавне политике, међутим бискупи (тада, као и сада) нису се слагали с тим. Неки коментатори сматрају да је таква сумњичавост верских личности из ни мање ни више него Кенедијеве цркве барем делимично одговорна за тесан резултат у трци за председничко место непосредно пре избора. Кенеди је на крају победио Ричарда Никсона најтешњим резултатом од само једног гласа разлике.
Но, као што каже пословица, ако се историја и не понавља на сасвим исти начин, бар се може рећи да се „римује”. Године 2020, имамо још једног католичког кандидата за председника, чији су политички ставови у неколико аспеката супротни учењу његове цркве, који се такође крије иза слабе и сумњиве разлике између „личног уверења” и јавног деловања, који је изабран с најмањом могућом разликом у гласовима и који је повећао расцеп међу другим члановима своје цркве. И сада, од ове седмице, овом списку можемо додати још једну сличност, јер су Бајденови ставовиизазвали речи упозорења и критике католичких великодостојника– неки ће рећи прекасно (мада они који су упућенији у флегматичну нарав и гордијанску сложеност црквених одбора углавном би рекли да је боље икад, него никад, као и да је оваква реакција релативно брза у поређењу с другим одговорима тих тела).
На годишњем састанку (који се увек одржава у новембру, будући да црквени календар[1]сваке године почиње с првом недељом Адвента), Конференција католичких бискупа САД је, између осталог, разговаралаи о могућности да Америка добије другог католичког председника, као и о томе што је он, као и његов једини католички претходник, прилично својевољан.
Председавајући Конференције бискупа надбискуп лосанђелески Хозе Гомез у уторак је издао изненађујуће саопштење на захтев „председника неколико одбора”који су му се, како је навео, „недавно обратили како би исказали нарочиту забринутост у периоду након избора”.
Бајденова припадност Римо-католичкој цркви, рекао је Гомез, „нуди извесне могућности, али носи и поједине изазове”. Признајући, прилично учтиво, да је Бајден „пружио разлога да верујемо да ће га његова вера подстаћи да подржи поједине добре политичке ставове”, Гомез је највећи део изјаве посветио областима у којима Бајден одступа од црквеног учења.
Гомез је изразио забринутост због тога што је Бајден обећао да ће „подржати политичке ставове који представљају напад на поједине суштинске вредности које су нама, као (римо)католицима, изузетно важне”.Затим је набројао неке од тих области и објаснио колико је озбиљна забринутост коју ти ставови изазивају:
У те ставове спадају повлачење Хајд амандмана и учвршћивање пресуде у случају Роу против Вејда. Оба става подривају наш „изузетно важан приоритет” укидања абортуса. Они такође укључују поновно увођење наредбе према којој су послодавци и институције здравственог осигурања у обавези да покривају трошкове контрацепције својих запослених односно осигураника, усвајање предлога Закона о једнакости и неједнак третман католичких школа.
Такви политички ставови представљају озбиљну претњу општем добру када год их неки политичар подржи. Дуго и снажно смо им се опирали, и наставићемо да то радимо. Али кад их подржавају политичари који исповедају католичку веру, јављају се додатни проблеми. Између осталог, ствара се и збуњеност код верника о томе какво је заиста црквено учење о тим питањима.
Можда је највеће изненађење то што је Гомез најавио оснивање нове „радне групе” у оквиру Конференције бискупа (у САД) која би се посветила тим питањима, а којом би председавао потпредседник Конференције, надбискуп Ален Вигнерон из Детроита. У радној групи, каже он, били би „председници одбора задужени управо за ова питања, као и за доктрину и комуникације”, уз обећање да ће „пружити више информација о тој иницијативи убрзо након завршетка”годишњег састанка.
Разумљиво је што неки сматрају да је овај прилично одлучан корак требало да буде предузет пре, а не после избора. Међутим, с обзиром на уобичајену суздржаност бискупа од учешћа у политици у вези с кандидатима, није изненађујуће што се ово тек сад дешава. Стога поздрављамо решеност бискупа да прозову Бајдена кад је реч о овако важним питањима која нас забрињавају, и надамо се да ће они представљати снажног и јаког савезника породичног покрета наредних месеци и година.
[1]Код римокатолика црквена година почиње у првој недељи Адвента, док код православних хришћана почиње 1. септембра. (Прим. прев.)