Вест објављена у јулу 2020, да је у Србији највише развода било баш сада у односу на претходних пет година, показује огромну кризу породице у нас и доказује оно што је давно рекао руски теолог и мислилац, отац Георгије Флоровски: „волети неког као самог себе не значи волети га као што волиш себе, него волети га јер је ближњи твоје истинско ја. “
Одрекли смо се те основне хришћанске истине и потонули у себичност. Више нико никог не подноси, а камоли да га воли.
Човек је саздан као биће заједнице. Без другог човека, он се затвара у таму егоцентризма, и суши се, вене. Ми данас нисмо спремни да живимо за друге и зато губимо све путеве ка светлости постојања.
Критеријум Страшног суда у Јаванђељу је критеријум љубави као доброчинства према ближњем: Христос каже да је онај ко је учинио једном од Његове најмање браће (сиромаху, утамниченом, болесном, гладном, жедном) учинио Њему самом. Када је Свети Мартин Турски, један од најпознатијих светаца хришћанске Галије, који је, пре но што је постао епископ, био војник, дао свој војнички плашт једном просјаку, а овај га после продао, Мартин је помислио да Бог не прима његову жртву, и био је много тужан. Исте ноћи, јавио му се Христос у том плашту, и рекао да је примио Његов дар и да му се много захваљује.
И брачна је љубав је узајамно давање које прелази у вечност. Супружници, волећи једно друго и служећи једно другом, служе Христу, Богу љубави, који се за Своју Невесту, Цркву, распео.
Супружници једно према другом осећају нарочиту нежност милосрђа, а не само чулну привлачност. Зато је Бранко Миљковић рекао: „У туђем смо срцу своје срце чули“. Само је љубав кадра да гледа у другога и да му се диви, јер, по речи Марине Цветајеве, волети неког значи видети каквим га је Бог замислио. Љубав мушкарца и жене је, у овом свету, и борба против смрти (коју је, наравно, могуће победити само Христом, али која, чак и као земна љубав, помаже човеку и човечици да живе смислено и одолевају замкама очајања у Долини суза, како Свето Писмо назива земљу на којој смо привремено).
Зато руски мислилац Михаил Епштејн истиче: „Смртноме je дата љубав: она не побеђује смрт, али joj и не уступа место, и на тај начин постоји једнак однос сила, оне на смрт стоје једна против друге ,јер je љубав јака као смрт`(Пјесма, 8:6).“
Реч „срећа“ је од старосрпске речи „срешта“. Ако се не сретнемо са неким у љубави, не можемо бити срећни. У време егоцентризма, када се бракови распадају и породице ломе, то нам је јасније него икад.