У недавно објављеном извештају Врх леденог брега: Верски екстремисти финансирају покрете против људксих права на сексуалност и репродуктивно здравље у Европи 2009–2018, Европски парламентарни форум за сексуална и репродуктивна права надобудно наводи:
„Иако су права на сексуално и репродуктивно здравље одувек оспоравана, дуго се сматрало да је противљење тим правима природна реакција на друштвени напредак у такозваним ‘традиционалним’ друштвима, или специфичност поларизованог политичког система Сједињених Држава, или локална ексцентричност садржана у неколико историјски ‘конзервативних’ европских земаља.”
Овај извештај, који је написао екстремистички LGBT активиста Нил Дата (Neil Datta), злокобно упозорава радикалну левицу да је озбиљно потценила подршку традиционалним вредностима. Као резултат тога, левица сада мора „посветити већу пажњу појави новог покрета који циља на читав низ наизглед неповезаних питања, од добро познатих циљева, као што су абортус и права LGBTQI особа, до тога да између осталог обухвата и тежње за родном равноправношћу”. Наиме, извештај напомиње да су „савези између верских екстремиста [читај: традиционалних хришћана] по свему судећи блиско повезани. Прелазећи све верске и географске границе, новац тече ка онима који и даље тврде да се боре против авети ‘родне идеологије’ … Богатство ових традиционалиста користи се за клеветање и осујећивање прогресивних противника, за финансирање комуникације и заступање, као и за вођење судских спорова с циљем да се застраше оне који имају просветљен приступ сексуалности и људском телу.”
Док радикални Дата у извештају напада многе секуларне појединце и организације који подржавају традиционални морал (тј. морал који је доминирао Западом до 1960-их и који и данас доминира већином Африке, Азије и Латинске Америке), своје најјаче оружје резервисао је за цркве и с њима повезане организације (што се може видети и из наслова извештаја).
Још на почетку извештаја примећује се да се само хришћани и хришћанске организације боре против радикалне феминистичке и LGBT агенде у Европи. Како Дата пише: „Сви верски актери који се баве антиродним активизмом у Европи хришћанског су порекла и организују се према својој примарној вери, наиме: као католици, протестанти и православци.” Но, да се потенцијални верски „екстремисти” из других религија не би осетили искљученим, он додаје: „До данас, нехришћанске заједнице нису играле значајну улогу, иако је могуће да су у неким од тих заједница широко заступљени антиродни ставови.” Хмм… Можда је то алузија на конзервативне муслиманске заједнице у Европи? Верујем да би Дата написао извештај у потпуно паничном тону да је растуће муслиманско становништво у Европи, које је знатно традиционалније по моралним и родним питањима од европског становништва у целини, ушло у борбу против радикалне феминистичке и ЛГБТ агенде.
Дакле, на које то верско тело Дата усмерава свој први напад? Разуме се, против бедема традиционалног морала у данашњем свету: Католичке цркве. Дата пише: „Прва верска институција јесте Католичка црква и многи покрети, струје и заједнице унутар католичанства.” Заиста, с обзиром на то да је Католичка црква непоколебљива у одбрани живота и традиционалне породице од свог оснивања пре скоро 2.000 година, природно је да ће се Дата прво на њу обрушити.
Прва ствар коју Дата напада у вези с Католичком црквом јесте њено формално представљање пред ЕУ путем Комисије Бискупских конференција Европске уније (Bishops’ Conferences of the European Union – COMECE), коју чине чланови националних бискупских конференција у свакој земљи ЕУ. „COMECE има користи од привилегованог приступа доносиоцима одлука у ЕУ кроз дијалог с црквама, верским удружењима или заједницама, филозофским и неконфесионалним организацијама, што је предвиђено чланом 17. Уговора ЕУ”, пише он. Један од поступака COMECE-а који Дата наводи као нечувен јесте изјава Комисије Бискупских конференција у Парламенту ЕУ у фебруару 2021. године у вези са ограничењима абортуса у Пољској: „Овом приликом желимо још једном нагласити да Католичка црква, која настоји да подржи жене у животним ситуацијама произашлим из тешке или нежељене трудноће, позива на заштиту и бригу о свим нерођеним бебама.” Човече. Замислите да црква изјави нешто тако.
Друго, Дата напада организације повезане с Католичком црквом које подржавају традиционална уверења. Он напада италијански покрет Communione e Liberazione, који постоји у више од 90 земаља и помаже католицима да живе у складу са својом вером у заједништву с другим католицима. Дата напада Колумбове витезове, једну од највећих међународних католичких братских организација (са скоро два милиона чланова) и светског лидера у филантропији и добрим делима. И наравно, као и необавештени Ден Браун у свом роману Да Винчијев код, Дата напада Opus Dei, организацију која помаже католицима да живе у складу са својом вером у уобичајеним животним околностима и има чланове у готово 100 земаља. Дата пише да је Opus Dei крив за спровођење „Ватиканске агенде кроз присуство својих чланова у секуларним владама и институцијама и кроз широк спектар академских, медицинских и основних активности.” А зашто Дата тако оштро напада ове организације повезане с црквом? Зато што су њихови чланови одлучили да живе свој живот и троше свој новац у складу са својим католичким уверењима.
Треће, Дата критикује Католичку цркву због тога што су њени бискупи и други црквени лидери укључени у секуларне европске организације које се боре за традиционални морал и традиционалну породицу (попут Agenda Europe, CitizenGO и One of Us). Изгледа да је погрешно што црквене вође заправо сарађују са организацијама које подржавају ставове цркве.
Извештај затим усмерава пројектиле на протестантске цркве и организације. За почетак, Дата напомиње да су многи протестанти (нпр. англиканци у Енглеској, лутерани у Скандинавији, итд.) жртвовали своја хришћанска уверења на олтару сексуалне револуције и стога су „добри” хришћани: „У европским земљама с протестантском историјом, Протестантска црква еволуирала је и прихватила многе друштвене иновације које традиционалисти оспоравају.” Али и даље има противљења и међу протестантима: „Међутим, мале традиционалистичке протестантске заједнице у Европи су истрајале, и активне су у антиродној мобилизацији”. Дата посебно напада Европски хришћански политички покрет, „једину европску политичку странку која има за циљ да рефлектује и ради на хришћанско-демократској политици у Европи са експлицитно хришћанско-друштвеног становишта”. Европски хришћански политички покрет састоји се од чланова из различитих хришћанских конфесија, а протестанти у њему играју значајну улогу. Једна од активности Европског хришћанског политичког покрета коју Дата нарочито напада јесте „заједничко одржавање молитвеног доручка широм Европе с циљем да се побољшају односи међу хришћанским парламентарцима и да се формирају међустраначки савези о хришћанским вредностима”. И овде Дата опет напада хришћане који промовишу хришћанска уверења.
Дата затим критикује конзервативне америчке протестантске организације које шире свој утицај у Европи. Он издваја Евангелистичко удружење Били Грејем, које спонзорише велике скупове и друге догађаје како би људе привукло Христу. Шта је ова организација сагрешила? Једноставно, то је америчка организација која је потрошила највише средстава у Европи у име традиционалних хришћанских уверења.
На крају, Дата посвећује пажњу и Православној цркви. „Важан нови актер у антиродној мобилизацији јесу православни хришћани, пре свега Руска Православна црква”, пише он. Зашто ово забрињава радикале попут Дате? Зато што „ставови већине православних цркава имају тенденцију да буду конзервативни по питању сексуалних и репродуктивних права. На пример, у Основама социјалне концепције Руске Православне цркве (2000), формално се осуђује хомосексуалност и одбацује абортус и профилакса која садржи абортивне састојке. У многим земљама с већинским православним становништвом, Црква се све више бави антиродном мобилизацијом – на пример, Бугарска и Молдавска Православна црква противе се Инстанбулској конвенцији; Грузијска и Румунска Православна црква противиле су се равноправности LGBTQI особа; а [Руска Православна црква] позивала је на забрану абортуса како би се подстакао раст становништва.”
Осим што напада веровања саме Православне цркве, Дата напада и неколико добротворних и образовних организација повезаних с Руском Православном црквом, јер су повезане с конзервативним руским олигарсима; чињеница да ове организације заправо раде вредан посао у Русији њему није битна. И опет, нападајући Православну цркву и њене повезане организације, Дата заправо напада православне хришћане зато што се понашају као православни хришћани. Кад би само православци могли бити више попут оних „добрих” мејнстрим европских протестаната који су своја верска уверења заменили радикалном феминистичком и LGBT агендом…
У извештају названом Врх леденог брега: Верски екстремисти финансирају покрете против људских права на сексуалност и репродуктивно здравље у Европи 2009–2018, написаном за Европски парламентарни форум за сексуална и репродуктивна права, LGBT екстремиста Нил Дата приредио је документ који не прикрива свој прави циљ – да нападне хришћане због тога што се понашају као хришћани. Кад би само традиционални хришћани одбацили своја уверења о моралу, породици и полу, и прихватили радикалну феминистичку и LGBT агенду, свет би био боље место, тврди Дата. Таквој очигледној нетрпељивости нема места у Европи 21. века. Но, екстремисти попут Дате наставиће да нападају традиционалне хришћане јер су они последња линија одбране од радикалне левице која жели да уништи западну цивилизацију