Сви старозаветни људи, и праведни и грешни, су се пре жртве искупљења Спаситеља и Његовог силаска у ад (за време Крсне смрти) налазили у том истом аду, шеолу (преисподњи). Подвиг Исуса Христа Који је узео на Себе све грехове људи, уништио је власт ђавола над људским родом. Сишавши у ад Господ је извео старозаветне праведнике и оне који су се одазвали на Његову проповед: „Зато и Христос једанпут за гријехе наше пострада, праведник за неправедне, да нас приведе Богу, усмрћен тијелом, а оживјевши духом; Којим и сиђе и проповиједа духовима у тамници. Ови некада бијаху непослушни кад их очекиваше Божије дуготрпљење“ (1 Петр. 3, 18-20). Свети старозаветни пророци и праведници се сад налазе у Царству Небеском.
Васкрс је највећи хришћански празник, Дан победе живота над смрћу. Господ је устао из гроба, и увео нас, Духом Светим, из царства греха, смрти и ђавола у наручје Свог Оца Који је на небесима. Постоји предање да је света равноапостолна Марија Магдалина дошавши с проповеђу до Рима донела римском цару Тиберију кокошије јаје с речима: Христос Воскресе! Цар је исказао сумњу у то да неко може да васкрсне, исто као што бело јаје на може да постане црвено. За то време се догодило чудо: бело јаје је почело да поприма црвену боју. Након тога су хришћани усвојили овај симбол и почели да фарбају јаја на празник Васкрса. Из јајета се рађа нови живот. Љуска изображава ковчег, а црвена боја указује истовремено на крв коју је Исус Христос пролио за људе и на достојанство Спаситеља (на истоку се у стара времена црвена боја сматрала царском).
Васкрс је увек у недељу. У светом Јеванђељу је директно речено: А Исус, васкрснувши рано у први дан недјеље, јави се најприје Марији Магдалини, из које бјеше истјерао седам демона (Мк. 16, 9). Субота је код Јевреја била седми дан. По њеном истеку почињао је први дан седмице – недеља. Постоји сведочанство и у књизи Дела светих апостола: Овога Бог васкрсе трећи дан, и учини да се Он јави, не свему народу, него нама, свједоцима унапријед изабранима од Бога, Који с Њим једосмо и писмо по Његову васкрсењу из мртвих (Дап. 10, 40-41). Спаситељ света је био разапет у петак, дакле, трећи дан не пада у суботу, него у недељу.
Васкрсење Христово је срж хришћанске вере: смрт је побеђена, човек се враћа Оцу кроз Сина у Духу Светом. Еванђеље описује низ сусрета са васкрслим Христом. Запањује то што се по Свом Васкрсењу Христос не јавља ни Понтију Пилату, ни Кајафи. Он не иде да чудом Свог васкрсења убеђује људе који Га нису признавали за живота. Он се јавља само онима који су у Њега поверовали и успели да Га приме раније. То је – чудо Божијег уважавања људске слободе. Када читамо сведочанства апостола о Васкрсењу Христовом, запањени смо једним: они о васкрсењу не причају као о догађају који се десио са неким човеком са стране, него као о догађају свог сопственог живота. И то није просто: „Васкрсао је мени драг човек“. Не. Апостоли веле: „И ми смо васкрсли са Христом“. Од тог тренутка сваки хришћанин може да каже да се најважнији догађај из његовог живота збио у доба Понтија Пилата, када се испоставило да је камен на улазу у гроб одваљен и када је одатле изашао Победник над смрћу.
Сада сви чекамо опште васкрсење из мртвих. Живот после свеопштег васкрсења неће бити васпостављање некадашњег, већ преображај. „И видјех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше“ (Откр. 21, 2). После смрти наше тело трули. Ово распадање читавог телесног састава је потребно да би се наша тела обновила, избавила од болести, недостатака, земаљске грубости. У овом смислу Свети Оци говоре о благодатности смрти, јер се кроз њу не остварује лечење и преображај само душе, него и тела. По речима светог апостола „тако и васкрсење мртвих: сије се у распадљивости, устаје у нераспадљивости; сије се у бешчашћу, устаје у слави; сије се у немоћи, устаје у сили“ (1 Кор. 15, 42-43). Када сви устанемо из мртвих, наше душе ће се сјединити са нашим телима, и човек ће, као целовито психофизичко биће, ући у вечност – једни на вечну радост, са телима у Божанској светлости и благодати, а други на вечну муку, са телима унакаженим од греха и наопакости. Како су говорили свети – сада су наше душе одевене у тела, а тада ће тела бити одевена у складу са оним што нам је у души.
РАДОСНИ ПОЗДРАВ ХРИШЋАНА ЈЕ: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!