Овај историјски спор се тиче дискриминаторног члана 1(1)(д) Закона о абортусу из 1967, којим се за дијагнозе попут Дауновог синдрома, расцепа непца и усне и кривог стопала специјално допушта абортус све до самог порођаја, док се за опште разлоге поставља граница од 24 недеље гестације. Са изузетком Пољске и Малте, сличне законе деле и готово све остале европске земље, укључујући и Србију, премда је општа граница за абортус обично постављена нешто ниже.
Мојра Ли-Вилсон је током трудноће била изложена притисцима да абортира своје дете и у 34. недељи трудноће. Хајди Краутер је млада жена с Дауновим синдромом која дубоко осећа како дискриминација према особама попут ње почиње још у утроби и уграђена је у сам закон.
Једно од двоје судија који су донели негативну пресуду на тужбу Хајди и Мојре била је контроверзна Натали Ливен, позната по скандалозној и после поништеној пресуди на присилни абортус над трудницом с интелектуалним потешкоћама из 2019. Ливен је такође позната и као бивши адвокат BPAS-а, највећег ланца клиника за абортусе у Британији, и Удружења за планирање породице (Family Planning Association), организације која промовише абортус.
Изненађујуће велики део образложења пресуде посвећен је апологетици абортуса као таквог, а спорни еугенички члан Закона о абортусу разматра се готово успут. Образложење укључује и компаративно-правну анализу британског Закона о абортусу у односу на међународне конвенције и релевантне пресуде Европског суда за људска права. Ово је изузетно важно, будући да се на Европском суду за људска права тренутно одвија координисана акција против антиеугеничког закона Пољске, са 12 тужби на основу „менталног мучења” и кршења права на приватност. Пресуде Европског суда за људска права постављају правне стандарде у правним оквирима свих 47 чланица Савета Европе, што укључује и Велику Британију.
Оваква пресуда Високог суда наишла је на осуду заједнице особа с Дауновом синдромом широм света и низа британских удружења особа с инвалидитетом. Хајди и Мојра су најавиле наставак борбе на апелационом суду. Пресуде из Стразбура могле би бити веома релевантне и за крајњи исход њихове правне борбе.