ВЕЋИНА АМЕРИКАНАЦА ЈЕ ЗА ОГРАНИЧАВАЊЕ АБОРТУСА

Већина Американаца не разуме да би поништавање пресуде у случају Роу омогућило да се одлуке које се тичу абортуса врате под јурисдикцију појединачних држава које и треба да одлучују о таквим питањима.

Прошло је нешто више од недељу дана откако је портал Политико објавио вест о цурењу информација из Врховног суда које указује на то да ће највероватније доћи до поништавања пресуде у случају Роу против Вејда. Медији су се интензивно суредсредили на то питање, при чему су, очекивано, медијске куће махом инсистирале на томе да већина Американаца непоколебљиво подржава пресуду у случају Роу.

Али бројке нас могу заварати — или још горе, могу се користити у циљу обмане. Тимоти Карни из Америчког института за предузетништво успешно је показао да већина Американаца заправо не фаворизује неограничен приступ абортусу, и не разуме шта је то пресуда у случају Роу и какве су њене импликације. „Већина људи каже да подржава Роу против Вејда“, пише Карни, „али то је зато што већина не зна шта је пресуда у случају Роу постигла и не зна шта би њено поништавање значило.“ Он наставља: „Питања у анкети о пресуди у случају Роу против Вејда често не описују последице пресуде. Често их погрешно приказују. … Обично кажу да је пресуда у случају Роу ‘легализовала абортус’, имплицирајући тиме да би њенво поништавање забранило сваки абортус.”

Чини се да већина Американаца верује да би поништавање пресуде у сучају Роу значило да ће сваки абортус широм земље бити илегалан. Већина људи не разуме да би поништавање пресуде у случају Роу омогућило да се одлуке које се тичу абортуса врате под јурисдикцију појединачних држава које и треба да одлучују о таквим питањима. Ако желите доказ о томе колико су САД подељене по питању абортуса, погледајте ову табелу Института Гутмахер у којој су наведена ограничења абортуса по државама. Шест држава нема никаквих ограничења за абортус, многе друге користе 20. или 24. недељу као границу, а њих 20 користи клизаву и стално променљиву границу звану „фетална одрживост“ (граница након које је превремено рођена беба у стању да преживи – прим. прев.). Тексас (а сада и Оклахома) као границу за легални абортус користи тренутак када је могуће детектовати срчану активност фетуса, што је негде око 6. недеље трудноће.

Другим речима, као што показује гласачка евиденција, Американци су још увек прилично подељени око тога да ли абортус треба да буде легалан или не, под којим околностима и до ког тренутка током трудноће. Карни нуди убедљиве доказе да само око 18% Американаца жели неограничен приступ абортусу до самог тренутка порођаја. Новија истраживања Истраживачког центра Пју сагласна су с тим бројкама, при чему је тек сваки пети Американац изјавио да верује да не би требало да постоје ограничења у приступу абортусу. Карни такође нуди податке из анкете који показују да већина Американаца подржава период чекања од 24 сата пре него што жена може да изврши абортус, као и подршку која захтева да абортусе обављају само лиценцирани лекари чији пацијенти могу бити примљени у оближњу болницу у хитном случају. Већина се такође слаже да лекари треба да покажу мајци ултразвук пре него што она изврши абортус. Све ове мере указују на то да Американци имају истанчанији и опрезнији поглед на абортус него што би заговорници абортуса желели да верујемо.

Непрекидни медијски повици да „већина Американаца подржава Роу” једноставно су неистинити и заслужују да буду прозвани као лаж пошто то и јесу. Већина Американаца, нажалост, не разуме пресуду у случају Роу, али верује да је абортус тешка и озбиљна ствар која би од неког тренутка трудноће требало да буде незаконита.

Exit mobile version