Берлин су освојили борци за право на живот: Марш за живот 2021. године успешно је одржан у суботу, и то 17. пут до сада. Ове године, више од 4.500 заговорника за право на живот из целе Немачке упутило се у главни град те државе како би дало подршку праву на живот непосредно пре избора.
Међу учесницима су били и представници Католичке цркве, Православне цркве, као и протестантских медија. Организатор је Национална асоцијација „Право на живот“ (Bundeebensrecht Lebensrecht), која окупља 15 организација које се боре за заштиту нерођених беба. Марш за живот највећи је скуп посвећен борби за право на живот у Немачкој.
Један од најважнијих тренутака било је предавање Хелмута Матиса, бившег главног уредника евангелистичке новинске агенције Идеја. Он је абортус ставио у шири политички контекст новије немачке историје и повукао везу са падом Берлинског зида:
„Још једна озбиљна неправда у Немачкој Демократској Републици била је та што је скоро свако друго дете абортирано. […] За атеистичку државу у којој је владала Јединствена социјалистичка партија Немачке, људско биће пре рођења није било људско биће. Абортус је био део социјалистичког планирања породице.“
„Они који се погрешно паркирају биће кажњени, али онима који желе да им дете буде убијено у материци то ће им бити дозвољено под врло специфичним условима“, додао је он.
Поново је био присутан и бискуп Рудолф Водерхолцер. Као један од ретких црквених великодостојника у Немачкој, истакао се у залагању за нерођене бебе.
„[Марш] је једна од ретких прилика када радимо на друштвено-политичком плану за најрањивије категорије друштва. Желим да подигнем глас за оне који немају глас“, рекао је у интервјуу за телевизијску мрежу EWTN.
„Кад видимо колико се труде да нас узнемире и увреде на најнепристојније начине, мислим да то показује да ми заиста указујемо на нешто важно и свето. Папа је више пута рекао да је абортус убиство, а чак говори и о плаћеним убицама… Видите да је Свети Отац веома озбиљан“, додао је он.
Наравно, дошло је и до контрадемонстрација. На челу овог „савеза смрти“ стајао је организовани хаос и Зелени, који су и раније ширили узнемиреност и лажне вести о маршу: „’Верујући људи и антифеминисти’ [мисле на активисте за право на живот] би да прете ‘трудницама и људима у саветовалиштима.’“ […] „И ‘Морамо се суочити с њима’, што не значи ништа друго него да желе да учествују у сметњама и блокадама које су тог дана организовали левичарски радикални демонстранти“, прокоментарисала је организација Акција SOS живот.
Један од учесника, по имену Јан Штенверт, поделио је своје утиске с порталом iFamNews: „Одушевљен сам што се, и поред свих ограничења због вируса корона, више од 4.500 људи из читаве Немачке, и притом много младих, окупило око заједничке идеје и ставило живот у средиште збивања у главном граду Немачке. И ове године је много пролазника застало да пита о чему је реч, а кад смо им објаснили, реакције су увек биле позитивне. Број учесника на контрапротесту је ове године био изузетно мали. Није их било више од 200–300. То показује да је све теже мобилисати младе да се окупе против живота.“
Политички гледано, људи који подржавају живот у Немачкој добијају малу подршку. Према анализи часописа Tagespost, коалиција ХДУ/ХСУ уопште не спомиње заштиту живота у свом програму. За Социјалдемократску страну Немачке, абортус је „основна нега“. Странка слободних демократа се залаже за „објективну саветодавну мрежу“ и укидање става §219а Немачког кривичног закона. За Зелене би абортус требало да постане део медицинске обуке, а левица се залаже за „репродуктивну правду“. Само Алијанса за Немачку промовише „културу добродошлице за децу“ и активно се залаже за заштиту живота у свом изборном манифесту. Ова странка наводи моралне и демографске разлоге за заштиту живота: „Друштво мора пренети поштовање према животу и позитивну слику о браку и родитељству путем породице, школа и медија. Та потреба се може видети у чињеници да се већ годинама у Немачкој сваке године убије око 100.000 нерођене деце, што је еквивалентно броју становника једног великог града.“