Уставни суд Србије утврдио је да све одредбе члана 23. Закона о пресађивању људских органа нису у сагласности са Уставом.
Како преносе Новости, услови за даривање људских органа умрлог лица супротни су највишем правном акту, што је и у фази јавне расправе изазивало контроверзе.
Највиша судска инстанца у држави утврдила је да су неуставне и све одредбе члана 28. Закона о људским ћелијама и ткивима, које прописују услове за даривање ткива. У оба случаја Уставни суд је одложио објављивање ове одлуке у „Службеном гласнику“ за шест месеци од дана њиховог доношења.
У спорном члану 23. Закона о пресађивању људских органа се, поред осталог, наводи да се људски органи са умрлог лица могу узети ради пресађивања „уколико се пунолетни пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику за живота противио, односно ако се томе у тренутку смрти није изричито успротивио родитељ, супружник или пунолетно дете умрлог.“
„Изузетно од става 1. овог члана, ако умрло лице нема сроднике из става 1. овог члана, људски органи са умрлог лица могу се узети ако се томе, у тренутку смрти, није изричито успротивио побочни сродник закључно са другим степеном сродства“, гласи други став неуставног члана Закона.
Утврђивање неуставности односи се и на наредних пет ставова истог члана.
Такође, утврђена је неуставност и члана 28. Закона о људским ћелијама, који прописује да се ткива са умрлог лица „могу узети ради примене уколико се пунолетни давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику за живота противио, односно ако се у тренутку смрти томе нису успротивили најближи чланови породице.“
„Изузетно од става 1. овог члана, ако умрло лице нема сроднике из става 1. овог члана, ткива са умрлог лица се могу узети ако се томе, у тренутку смрти, није изричито успротивио побочни сродник закључно са другим степеном сродства“, наводи се у спорном члану.
И остала четири става истог члана 28. Закона проглашена су неуставним.
Према наводима дневног листа Политика, чланови Закона о пресађивању људских органа, по коме смо сви ми донори органа након смрти – осим ако се другачије не изјаснимо током живога, проглашени су неуставним јер нису у складу с правном сигурношћу једне земље. Иницијативу за подношење уставности Закона о пресађивању органа поднело је неколико удружења грађана и једна политичка партија.
Подсећања ради, нови Закон о пресађивању људских органа, донет је у јулу 2018. године, а овим прописом предвиђено је да је сваки грађанин Србије потенцијални донор органа – осим ако се томе изричито не супротстави током живота, обраћајући се Управи за биомедицину и осим ако се у тренутку смрти трансплантацији његових органа изричито не противи родитељ. Да би се избегла свака могућност злоупотребе, закон прецизно дефинише став да је даривање органа добровољно и без финансијске накнаде, као и да се трансплантација органа може извршити само у случају мождане смрти особе.