Нова школска година у „новој реалности” донела је много недоумица и брига родитељима. Како ће деца похађати наставу? Какве ће се мере примењивати? Да ли је безбедно да деца уопште иду у школу? Пре почетка школске године, родитељи су обавештени о уведеним превентивним здравственим мерама и упитани да се изјасне да ли ће њихова деца одлазити у школу или пратити наставу од куће. Велика већина је одабрала школу – под условима који су им наведени.
Међутим, само неколико дана након почетка наставе, од Министарства просвете стигле су нове смернице. Преносимо писмо мајке једног првака која нам је описала како је то изгледало у њиховој школи. Због безбедности запослених нећемо открити о којој школи је реч, а подаци су познати редакцији iFamNews-а.
Уписали смо жељену школу, кренули у први разред, добили дивну учитељицу и – маске. На родитељском састанку смо обавештени да ће деца бити подељена у групе, да ће седети једно иза другог и да морају да ставе маске чим крену да говоре. О томе смо јасно обавештени и мејлом у ком пише „УЧЕНИЦИ МОГУ ДА СКИНУ МАСКУ ТОКОМ ТРАЈАЊА ЧАСА ДОК СЕДЕ У КЛУПИ”.
Након три дана, стигло нам је ново обавештење од Министарства просвете: маске морају непрекидно да се носе, чак и на великом одмору. После пар сати и мноштва порука које су забринути родитељи упутили учитељици, и након додатног тумачења – све се враћа на старо.
Данас смо добили поруку да ће школа поставити одговорно лице „ради праћења поштовања прописаних мера”. Извештаји се на недељном нивоу шаљу надлежној школској управи. У случају да одговорно лице добије сазнање о оболелом ученику, истог тренутка обавештава надлежну школску управу и Министарство просвете.
Одговорно лице је неко од запослених у школи. Људи који немају избора морају по цену остајања на послу да прихвате понуђено. –
Једно је да деца носе маске док не уђу у учионицу, и да је ставе на лице док одговарају, а сасвим друго да носе маске све време боравка у школи – прваци неких три сата, а старији разреди и по пет сати дневно! Притом, наша редакција је сазнала да су у појединим школама, чак и пре овог накнадног обавештења, наставници говорили деци да не скидају маске чак ни кад седе у клупи и ћуте.
Писмо ове мајке одличан је пример који нам показује да родитељи не само да морају већ и заиста могу да утичу на школе, ако се удруже и реагују. Ако ћутимо и пристајемо на све недоследне препоруке које нам намећу (час морају трослојне маске, час могу било какве…), они који мисле да смеју да одлучују о нашој деци увешће још строже и рестриктивније мере.