„Миса поноса“ која је била планирана за празник Тела Христовог на Универзитету Дјукејн у Питсбургу изненада је отказана након што се бискуп Дејвид Зубик у писму од 31. маја није сагласио с тим догађајем. Догађај су промовисали Католици за промене у нашој цркви, у партнерству с различитим групама, укључујући и ЛГБТ службу из цркава Свете Марије Магдалене и Светог Јосипа Радника. Миса, отворена за тзв. ЛГБТ католике, њихове породице и присталице, требало је да се одржи у капели Светог Духа Универзитета Дјукејн.
У писму упућеном свештеницима, ђаконима и студентима бискупије, бискуп Зубик објаснио је да ни он ни председник Универзитета Дјукејн Кен Гормли нису знали за мису све док нису почели да примају позиве о томе. Зубик је истакао да он није подржао догађај и да су га независни спонзори организовали без дозволе пастора, што је изазвало забуну и гнев код неких.
Реагујући на ту реакцију, Зубик је изјавио да иако је Црква посвећена томе да пружи добродошлицу особама које се боре са осетљивим питањима у свом животу, она не може да подржи понашање које је у супротности с Божјим законом. Бискуп се дистанцирао од догађаја, али је и критиковао претеране реакције на мису поноса као „претеће“ и неусклађене са хришћанским разумевањем.
С обзиром на контроверзу око догађаја, Зубик је затражио да се он откаже. Изразио је наду да ће Црква у Питсбургу бити отворена за ЛГБТ особе, и обрнуто, истичући важност међусобног поштовања учења Цркве. Он је охрабрио све, укључујући и ЛГБТ особе, да се окупе како би прославили празник Тела Христовог.
Међутим, отказивање догађаја изазвало је разочарење међу организаторима. Кевин Хејс, председник удружења Католици за промене у нашој цркви, пожалио се због отказивања, наводећи да је њихова намера била једноставно да обезбеде мису на којој би се „ЛГБТ католици“ могли осећати прихваћено и потврђено.
Као што и превише често видимо у свету, особе које не желе да промене свој начин живота очекују од хришћанства и цркава не само да прихвате понашање које је у супротности с црквеним учењем већ и да га „потврде.“ Стога је неопходно што чешће понављати да хришћанска црква прихвата грешника (јер сви смо ми грешни, једино је Христос без греха), али не и грех. Свако је добродошао да у окриљу Цркве пронађе помоћ, али не може очекивати од ње да га подржи у огреховљеном начину живота.