Стивен Бенон је бивши главни стратег америчког председника Доналда Трампа, конзервативац, који не крије своје симпатије према Владимиру Путину, сарађивао са Виктором Орбаном, Марин Ле Пен, пољским конзервативцима, Матеом Салвинијем, чешким премијером Андрејем Бабишем и многим другим конзервативним лидерима и организацијама широм света. Оптужен је да је неовлашћено присвојио део новца прикупљеног донацијама Американаца за изградњу пограничног зида према Мексику.
уводна напомена уредника српске странице iFamNews-а
Главни медији су у хору и екстази објавили подизање оптужнице против Стива Бенона. Таквог медијског крешенда би се и Верди постидео! Репортаже су све време засноване на најтежим детаљима оптужнице, са мало или ни мало покушаја да се прикажу и потенцијалне слабости оптужнице, а камоли могућа одбрана. „Трамповци” никад не пружају истинску подршку својима који западну у невољу и над чијим страдањем ликују непријатељи. Тако Ендрју Наполитано каже да „ситуација [за Бенона](прим.ур.срб) није баш добра”, не нудећи ни мрвицу одбране преко оне дате у изјави, која се не може сматрати ни аргументом да „добровољним прилозима се плаћа и радна снага, али они (Бенон и остали који су оптужени са њиме, прим.ур.срб) су рекли да не желе да буду плаћени.” Ако је то најбоља одбрана, онда заиста „ситуација није баш добра.”
Међутим, снага оптужнице против Бенона (и још троје оптужених с њиме) није ни приближно тако јака како би главни, мејнстрим медији и њихови власници желели да вас убеде. Још важније од тога је да је ово класичан случај селективне примене закона.
Пођимо испочетка. Оптужницу против Бенона и осталих подигло је Њујоршко тужилаштво Јужног дистрикта. Ово Тужилаштво већ је стекло отворену анти-трамповску репутацију. Циљано су подизали истраге и оптужнице против многих Трампових сарадника. Због тога не треба ни претпостављати да је оптужница против Стива Бенона подигнута тобож због „преварених” приложника.
Поглед изблиза: Познајем Стива Бенона и сматрам га пријатељем. Још ближи поглед: На својој кожи сам осетио левичарску политику америчке бирократије и судова. 2016.године, јавно су објављена имена донатора Националне организације за породицу (NOM, чији је аутор такође председник, прим.ур.срб) од стране Пореске управе ( Internal Revenue Service – IRS). Због тога смо је тужили и добили спор уз тричаву надокнаду од 50 хиљада долара. Чињенице како и због чега су имена наших донатора исцурела у јавност никада се нису појавиле у тој истој јавности. Да су, којим случајем, тако исцурела у јавност имена приложника „Планираног родитељства”, настао би пакао! Руководици Пореске управе или би приморани да поднесу оставке или би били отпуштени из државне службе, Конгресна саслушања би била покренута, а медији би о томе нон-стоп брујали.
Такође, донаторима који су подржали нашу успешну кампању за „Предлог бр. 8” прећено је смрћу, а многи су били и узнемиравани (Prop 8 – Уставни амандман државе Калифорније из 2008, којим је поништен неуставни закон из 2004, а који је у Калифонији дозвољавао склапање хомосексуалних бракова, прим.ур.срб). Да ли се власт узбудила због тога? Ни најмање. Судови се нису потрудили да заштите приватност ових људи ни након подношења тужби. Исто, 2014. оптужени смо у држави Мејн за нешто што нисмо учинили. Оптужени смо за пропусте у финансирању кампање референдума за заштиту брака у Мејну. Оптужбе су биле лажне и малициозне и подигнуте од једног геј-активисте. Без обзира на то, Агенција за борбу против корупције пресудила је на нашу штету. Нису чак ни скривали своје задовољство због такве пресуде. Замишљам како су се радовали након што су донели пресуду над „противницима хомосексуалних бракова”. Нисам никада признао кривицу, јер је није ни било, иако је на нас вршен притисак да је признамо. На крају, платили смо казну и наставили са својим активностима.
СЛУЧАЈ БЕНОН ИМА МНОГО ВЕЋИ ЗНАЧАЈ ОД САМОГ СЛУЧАЈА
Бенон и троје оптужених с њиме (Брајан Колфиџ, Ендрју Бедолато и Тимоти Шо) суочени су са оптужбама за злоупотребу телефонских и онлајн донација и за прање новца. Појединачно, за сваку од ове две оптужбе запрећено је казном од 20 година затвора.
Све што знамо о случају сазнали смо из садржаја оптужнице Велике пороте. По закону, ове оптужнице су увек једностране и засноване на тврдњама Тужиоца. Оптуженом није омогућено да у јавности изнесе одбрану. Поступак почива на непотврђеној чињеници да је Брајан Колфиџ прикупљао средства преко онлајн платформе за донације у циљу подизања зида на јужној граници САД са експлицитним обећањем да Колфиџ за тај посао неће бити плаћен. Колфиџ је иначе ратни ветеран из Ирака који има три ампутације. Прикупљање средстава је било ванредно успешно, јер је сакупљено око 20 милиона долара за свега неколико дана. Испоставило се да Колфиџ, нема превелико искуство са прикупљањем донација и да није имао невладину организацију која би формално била носилац активности прикупљања донација и прављења уговора са извођачима радова на изградњи зида. Онлајн платформа GoFundMe обратила се Колфиџу са захтевом да моментално оснује невладину организацију и прикупи сагласности донатора за њихове донације према новооснованој организацији или ће ова онлајн платформа прикупљена средства вратити уплатиоцима.
Тада се Колфиџ обратио Бенону за помоћ и осталим оптуженима. Невладина организација је направљена под именом „Градимо зид (We Build the Wall)”, изабран је управни одбор, законске норме су испуњене а текући рачуни отворени. Колфиџ и чланови УО, уз Бенонову помоћ, започели су мукотрпан посао поновног прибављања сагласности свих донатора како би њихове уплате биле прекњижене на нову организацију, а не на Колфиџа лично. У подигнутој оптужници стоји да су чланови УО, укључујући Бенона и Колфиџа, гарантовали да се одричу било какве надокнаде или компензације за њихов рад. Тамо стоји да је Бенон добио 1 милион долара од организације „Градимо зид” на рачун друге невладине организације, којом самостално управља. Наводно је Бенон од тог новца платио Колфиџевој жени 350 хиљада долара за медијски консалтинг, а да је остатак новца потрошио на себе живећи раскалашно.
Споља гледајући, ово делује забрињавајуће.
Да поновим, ову су наводи Њујоршког тужилаштва које наводи Велика порота. Нема ни покушаја да се испита потенцијална невиност или могућност одбране. На пример, шта ако су и Колфиџ и Колфиџева супруга заиста радили за Бенонову организацију? Шта ако је Бенонова организација добила милион долара за оглашавање капмање за „Градимо зид” у медијима? Често главни медији тврде да су кампање конзервативних политичара плаћене милионима долара, иако знају да већина тих средстава се утроши на плаћање реклама. Такође, поставља се питање у каквој је финансијској позицији била Бенонова организација пре него што је примила наведена средства? Која количина средстава је искоришћена за текуће трошкове, путовања и остале легитимне трошкове кампање?
То су заправо легитмна питања. Немамо одговор ни на једно од ових питања. Постоје само наводи из оптужнице.
Циљ оснивања организације „Градимо зид” био је да, користећи средства из приватних фондова и донација, подигне део зида на јужној граници САД-а. Као што рекох, за ту намену прикупили су око 25 милиона долара. У увијеној форми и индиректно у оптужници стоји на шта су утрошена средства: „ … Градимо зид утрошила је средства за изградњу зида на граници…”, али да су и стотине хиљада долара процурели на рачуне оптужених. То је заправо прећутно признање државних институција да је негде између 96% и 98% средстава искоришћено баш онако како је донаторима и обећано, за даљу изградњу јужног пограничног зида. То се не важи. Стив Бенон треба да послужи као пример.
Тужилаштво све време у медијима потенцира да су чланови управног одбора изјавили да неће наплаћивати свој рад. Кад смо код утврђивања чињеница, ако претпоставимо да је и све тако како Тужилаштво наводи, шта ако се цео случај сведе на непотпуне или нетачне тврдње наведене у мејловима којима су донатори позивани на донације? Шта ћемо онда са мејловима либералних политичара и њихових фондова које добијам сваки дан? Хоће ли и против таквих бити подигнуте оптужнице за превару и прање пара?
Наводим пример. Један од стотине мејлова које добијам садрже претеривање или потенцијално нетачну тврдњу, као што су мејлови који ми стижу са адресе изборног штаба Ејми Мек Грат, кандидата Демократске странке за место у Сенату које држи Републиканац Мич Мек Конел, у којима стоји да ће се свака уплаћена донација увећати за 450% у односу на цифру коју донирате. Даље, у мејловима стоји да ако Ајми не добије 9203 долара истог момента, њена рекламна кампања ће бити обустављена. Ако нису добили тај новац и нису повукли рекламе, хоће ли федералне службе ово испитати? Следећи Бенонов пример, зашто не би?
Знате зашто неће у две речи: Селективна правда.
Чак и када би тужбе биле подношене неселективно, што се неће десити, оптужница као ова против Бенона, може довести до подизања сличних, потенцијално агресивних и опасних тужби против свих непрофитних организације, политичких кампања и добротворних фондова. Било која организација која позива на донацију, а за чије позивање власт процени да мејлови садрже „обмањујуће” или „нетачне” позиве, може да очекује јавни третман који би могао да угрози дискрецију донатора и поверљивост интерне комуникације и информација између донатора и организације.
Случај са Беноном мења ситуацију са америчким правосуђем из основа. Конзервативци су познати по томе да су браниоци америчких институција, нарочито правосуђа, рекао бих, са пуним правом. Гадиле су намсе комунистичке земље због бројних неправди старијих од закона. У СССР закони су постојали на папиру и у теорији су важили за све, док су у пракси коришћени за кажњавање противника комунистичког режима. Није ми падало на памет да ћу доживети да Америка крене тим путем, али на жалост, кренула је.
Кад погледамо уназад, конзервативци су веровали да, иако дође до кршења америчких закона, у начелу, судови су ти који су били праведни. Е па, поздравите се са том идејом за сада. Наши судови и тужиоци значајно су постали мотивисани једностраним идеологијама. Иако у нашој земљи постоје сјајни јавни тужиоци и судије, има већ довољно „културолошких марксиста” који су се инфилтрирали у државне послове, тако да предрасуде и нетрпељивост према једној страни политичког спектра у примени закона су постали норма.
Можете са сигурношћу да тврдите, да чак и сад, током власти Трампове администрације, уколико сте конзервативац, имаћете много више потешкоћа на суђењима широм Америке. Од посластичара који не желе да праве свадбене торте за ЛГБТ венчања, преко Дејвида Дејлејдена оптуженог због разоткривања непочинстава „Планираног родитељства” до људи који бранећи своје домове од насилника бивају оптужени за махање оружјем, док у исто време Јакобинци (левичарски покрет у САД, прим.ур.срб) руше капије и улазе на приватан посед и добијају… ништа. У градовима широм Америке анархисти и насилна руља дивља и пљачка. Градоначелници и јавни тужиоци не реагују. Конзервативцима су заправо ускраћена грађанска права и правда која би требало да буде једнака за све.
Дакле. пре него што се обрушите на Стива Бенона, запитајте се: да ли верујете медијима и да ли верујете у подједнаку правду према конзервативцима? Ако је ваш одговор негативан на једно или оба питања, требало би да оправдате Стива Бенона. Одбаците наводе из оптужбе тужилаштва као дефинитиван доказ учињеног дела и потражите веродостојне разлоге да преиспитате ову оптужбу.
Конзервативци не треба да пуштају добре људе низ воду током битке. Треба да урадимо шта је до нас за оне који су стајали уз нас кад је нама то било потребно. На крају, требало би да разумемо да масовни медији и либерална елита мрзе Стива Бенона. Можда је управо то разлог и покретања ова тужбе.