Last updated on January 26th, 2022 at 06:05 am
Реч је о само једном од многих трагичних кратких спојева родног идентитета. У затворима сваке године све више жена трпи сексуално узнемиравање и насиље од мушкараца који, у име самоидентификације, добијају смештај у женским затворима. Још једно невероватно сведочанство долази из северноамеричке државе Вашингтон, једног од најлибералнијих места на планети. То је територија која би требало да буде непревазиђена по питању женских права, еманципације жена и њихове безбедности.
Бивша затвореница у Вашингтонском поправном центру за жене сведочила је за конзервативни часопис Национална ревија о насиљу које је годинама трпела од цимера у ћелији: трансродну особу по имену Џонатан, који је себе назвао „Џези“, више цимерки из ћелије оптужило је за сексуални напад. Једна од њих је рекла да ју је „Џези” напаствовао док је спавала, док је он порицао све оптужбе и оптужио жену за наводну хомофобију. Жртва је изјавила да, у поступцима против сексуалног злостављања, затворски чувари имају тенденцију да фаворизују трансродне особе како би избегли судски спор због наводне дискриминације. Дакле, не само да затвореници (који се идентификују као жене) имају подстицај да узнемиравају затворенице, већ и управа затвора често одбацује оптужбе које износе жене. То иде дотле да је „Џезијева” наводна жртва заузврат оптужена за лажно сведочење и због тога је смештена у самицу.
РОДНА ДИСФОРИЈА СЕ ОЛАКО УТВРЂУЈЕ
Скот Флеминг, бивши затворски чувар у Вашингтонском поправном центру за жене, рекао је за Националну ревију колико серијских силоватеља користи затворску родну политику како би издејствовали смештај у затворским установама за жене. Бројне дијагнозе „родне дисфорије“ урађене крајње површно, с подједнаком лакоћом прихвата и казнено-поправни систем. У конкретном случају, „Џези” се поверио једном затворенику да још није започео никакво хормонско лечење, нити је кренуо у промену пола те да су му мушки полни органи и даље сви на броју.
На питање како је избегао проверу мушке анатомије, овај трансродни затвореник (или барем наводни трансродни затвореник) је, грубо се осмехнувши, објаснио да се претварао да плаче и оптужио затворско особље за предрасуде према њему, рекавши да они желе да „експериментишу с његовим (мушким) деловима“. Заправо, смештање затвореника у мушко или женско одељење затвора на основу родног идентитета није толико очигледно. Штавише, потребна је „дуга процена“ здравствених служби и установе.
КРОКОДИЛСКЕ СУЗЕ
Затвореница коју је „Џези” напао касније је потврдила да је и другу затвореницу, Хедер Трент, сексуално злостављала трансродна особа по имену „Принцеза Зои Мари Андромеда Лав” (биолошки мушкарац по имену Хоби Бингам). Ова друга жртва била је ментално заостала и нарочито детињаста. Хедер Трент је такође наводно силовала трансродна особа по имену „Зиги“, биолошка жена која је у младости прешла у мушки пол.
Још једну затвореницу, према њеној изјави за Националну ревију, напао је трансродни затвореник који је постао агресиван јер му је нестало женских хормона. Он је напао затвореницу, питајући је да ли би поднела пријаву против ње због кривичог дела обљубе (у америчким затворима сваки сексуални однос између затвореника сматра се незаконитим). Када је жртва рекла да би, затвореник је бризнуо у плач, молећи је да то не чини. Истина је да ниједан случај сексуалног напаствовања с тим карактеристикама никада неће бити пријављен Државном одељењу за поправне казне државе Вашингтон. Овакви случајеви, каже нападнута затвореница, били би само врх леденог брега. Када дође до насиља, затворски систем државе Вашингтон тежи да сакрије све како би се заштитио од могућих тужби. „Многе жене и не схватају да су жртве, да су и саме проститутке или да су биле сексуално злостављане целог живота. За њих је то нормално. Насупрот томе, оне које се бране доживе да и саме буду процесуиране или издвојене у самицу“, коментарише жртва.