Срећом, дечје књиге с трансродним ликовима и даље су реткост у књижевности за децу. Међутим, овај тренд се постепено мења. Ево три примера дечјих књига које отворено усађују трансродну идеологију у дечије умове и срца, и полако их трују:
- „Трансформације: Када се Макс звао Софи“, Лиза Вилијамсон. Ова књига говори о Максу који се осећа заробљеним у погрешном телу и коначно излази у јавност као Софи. Прича је погодна за децу узраста 13+ и саосећајно приказује изазове и потешкоће које таква промена носи са собом.
- „Џулијан је сирена“, Џесика Лав. Ова књига говори о Џулијану који је опчињен сиренама и на крају се и сам прерушава у сирену. Књига је погодна за децу од 4 и више година и с љубављу приказује да је у реду бити другачији.
- „Ја сам Џез“, Џез Џенингс. Ова књига преноси истиниту причу о Џез Џенингс, младој девојци која се од рођења осећала заробљеном у погрешном телу. Књига је погодна за децу од 4 и више година и на једноставан начин показује шта значи бити трансродна особа.
Родитељи и васпитачи морају се грчевито бранити од ове ране сексуализације и идеологизације. Разуме се, већ су се јавили многи критичари из области науке и политике:
„Књиге које промовишу трансродност код деце су деструктивне и противречне биолошкој стварности. Деца су по природи радознала и, уколико их родитељи не науче истини, тражиће одговоре из било ког извора, укључујући и популарне књиге за децу. Време је да се родитељи и васпитачи заузму за добробит деце и боре се против нормализације ове штетне идеологије“, рекла је Мишел Кретела, председница Америчког колеџа педијатара.
„Трансродне дечје књиге нису само ‘лепе приче’, већ пре пропагандно средство за ширење опасне идеологије. Ове књиге могу створити збуњеност и анксиозност код мале деце, па чак довести и до родне дисфорије, психолошког стања у ком особа доживљава стрес због неусклађености између свог биолошког пола и родног идентитета“, рекла је Џенифер Билек, списатељица.
Кејти Јодер, заменица уредника културе портала Њузбастерс, рекла је: „Трансродна књижевност за децу део је већег културног покрета чији је циљ субверзија традиционалних родних улога и брисање биолошке стварности. Ово је опасан тренд који би могао имати озбиљне последице по наше друштво, посебно по децу која су премлада да разумеју сложеност родног идентитета.”