ТАЈАНА ПОТЕРЈАХИН: НЕ ОГРАНИЧАВАЈТЕ СВОЈУ ДЕЦУ НА ИСКУСТВО КОЈЕ ДРУШТВО СМАТРА „НОРМАЛНИМ”

Младост свакако прође - не може се „иживети". То је заблуда. Човек научен на „иживљавање" живота остаће такав заувек.

Tajana Poterjahin. Quelle: fB-Profil: Tajana Poterjahin

Током четири године које сам провела у манастиру (не као искушеница него „дете” – малолетна да би ме формално примили) ја сам: учила иконопис, вез, шивење, византијско појање, дочекивала и упознавала госте из Русије, Грчке, Француске, али и наше домаће књижевнике, научнике, теологе, сваког дана могла да бирам коју ћу књигу (од Достојевског до Берђајева), да носим у келију и читам, иако ни тада нисам волела да путујем – видела Требиње и Херцеговину,  Скадарско језеро и море, помагала кад се спрема одећа за потребите и сретала се са њима, научила да поставим сто за педесет и скувам пекмез (не сама наравно) за сто педесет људи, научила да се будим у четири ујутру без кукања и пре изласка из келије наместим кревет, да сама бринем о својој одећи, постељини и стварима, научила цео поредак богослужења. Завршила редовно средњу школу. 

Мислим да сам имала много среће. 

Никада, чак ни када ми се животни стил потпуно променио, нисам помислила да сам нешто „пропустила” јер сам овако провела рану младост. Напротив, темељи постављени тада спасили су ми живот и разум кад сам саму себе гурнула у мрачни овај свет до краја. 

Ако жалим, то је само стога што је то био последњи период кад су и дека и бака били живи и кад смо код куће могли бити сви заједно. Мало ми је жао што нисам више времена тада провела са њима. 

Такво је моје искуство.

Молим вас, не ограничавајте своју децу на искуство које друштво сматра „нормалним”, отворите им друге видике, покажите им шта све смислено могу да доживе, науче, док су још врло млади. Младост свакако прође – не може се „иживети”. То је заблуда. Човек научен на „иживљавање” живота остаће такав заувек. 

Ми имамо једно сведено виђење младости које је релативно новијег датума. И све младе људе, какви год били њихов сензибилитет, потребе, жеље, присиљавамо да буду „као сви остали.”

То значи – „бунтовни”, увек орни за „провод”, неодговорни, себични, површни. Јер то је „младост.” 

Младост је оно што човек од ње направи. Као и свако друго животно доба. 

Повраћање над вц шољом у тоалету неког клуба мени и дан данас не звучи привлачније од ствари које сам описала изнад.

(Извор: Фејсбук профил ауторке)

Exit mobile version