Српска православна црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру у 18.години, не искључујући његов значај заштитника брачне љубави и верности, које су део хришћанске проповеди.
Према хришћанском учењу, брачна љубав је благословена од Бога, а брачни завет нераскидив, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и Свети Трифун.
Житија и хришћанско страдање оба светитеља нашли су место у „Охридском прологу” светог владике Николаја Велимировића. Пише како је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји, од мача христоборног римског цара Декија.
Свети Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је у детињству чувао гуске и једини могао помоћи полуделој кћери цара Гордија.
Сахрањен је скромно, по његовој жељи, у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен.
Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари, механџије, а на службама у храмовима молитвено се врши спомен на страдање светитеља Трифуна.
Свети Валентин, како пише свети владика Николај, био је епископ у италијанском граду Интерамни, где се прославио као исцелитељ брата римског трибуна Фронтана и Херимона, сина познатог философа Кратона, чиме је многе преобратио у хришћанску веру.
Валентин је са својим следбеницима посечен мачем 273. године, записано је у Прологу.
Православна црква Дан Светог Валентина обележава 30. јула, односно 13. августа, али не као заштитника заљубљених.
Из календара Римокатоличке цркве, 14. фебруар је избрисан као дан посвећен Светом Валентину, због, како кажу, жеље за смањењем броја светих дана код оних светаца о којима није било јасних историјских чињеница.
Свети мученик Трифун
Рођен у селу Кампсади у Фригији од сиромашних родитеља. У детињству чувао гуске. И још од детињства на њему је била велика благодат Божја, те је могао исцељивати болести на људима и на стоци, и изгонити зле духове. У то време завлада Римским царством цар Гордијан, чија ћерка Гордијана сиђе с ума, и тиме баци свога оца у велику жалост. Сви лекари не могаху лудој Гордијани ништа помоћи. Тада зли дух из луде девојке проговори и рече да њега нико не може истерати осим Трифуна. После многих Трифуна из царства буде и овај млади Трифун позват по Божјем Промислу. Он би доведен у Рим где исцели цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку све раздели сиромасима. У свом селу продужи овај свети младић чувати гуске и молити се Богу. Када се зацари христоборни Декије, свети Трифун би истјазаван и љуто мучен за Христа. Но он поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: “О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!” Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га осудише најзад на посечење мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме 250. године.
