СУРОГАТ МАТЕРИНСТВО: ТРГОВИНА ДЕЦОМ НА МЕЂУНАРОДНОМ ТРЖИШТУ

Особе које су претрпеле штету од преварног поступања агенција које нуде услуге сурогације чекају доношење закона о забрани сурогат материнства за странце. Не треба лагати људе да је то нека срећа – ради се о извозу деце.

Извор: Јутјуб

На конференцији у седишту новинске агенције Тасс у Москви организованој 21. новембра 2022. поводом предлога закона о забрани сурогат материнства за странце, обратила се и Јулија Е. Мељинкова. Године 2014. Јулија је закључила уговор са агенцијом за сурогат материнство „Свитчајлд“. Утврђено је да се агенција бавила криминалним активностима. Директор агенције Сергеј Лебедев оптужен је за кривично дело „трговина децом“ и против њега је подигнута оптужница.

Јулија Мељинкова обратила се агенцији „Свитчајлд“ у потрази за сурогатном мајком јер по медицинским показатељима није могла сама носити своје дугожељено дете. У том тренутку је Јулија имала замрзнуте ембрионе одличног квалитета. Јулија је цео свој биолошки материјал предала агенцији „Свитчајлд“ и платила је за услуге агенције – пренос ембриона сурогатној мајци, вођење трудноће, акушерство.

Јулија је за програм сурогат материнства платила више од два милиона рубaљa (око 32.000 евра) и уговор је закључила с грађевинском фирмом, за коју се испоставило да је фиктивна. Сву даљу комуникацију с представницима те фирме Јулија је водила путем смс порука.

Током четири године, агенција и доктори обмањивали су Мељинкову, говорећи да до трудноће није дошло или да се завршавала спонтаним побачајима.

Једна од сурогатних мајки ми је случајно рекла да је остала трудна, иако је мени речено да до трудноће није дошло. Урађен је абортус, можда ради терапије фетусима, али то све треба испитати, рекла је Јулија.

Испоставило се да су ембриони усађивани другим женама. Бројне особе су оштећене – грађани Русије и Кине. Материјал је извожен и за САД. Рад доктора није било могуће контролисати – клијент им мора веровати на реч.

Агенција је рекла да су свега један или три Јулијина ембриона били квалитетни, а Јулија је агенцији предала 10–15 здравих ембриона које је добила у вантелесној оплодњи. На тржишту донаторског биолошког материјала сваки ембрион кошта око 150.000 рубљи (око 2.500 евра). Ћелије абортираних ембриона користе се у производњи козметике, бројних вакцина и, свакако, у различитим експериментима. Употреба матичних ћелија је посебна област која завређује одвојену анализу. Чак се и одређени суплементи за исхрану тестирају на ћелијама ембриона.

Будући да се клијентима сурогатних агенција обично каже да је од око, на пример, десет ембриона само један здрав, „дефектном децом“ агенција може да располаже како жели. Притом, биолошки родитељи немају приступ документима због анонимности програма и чињенице да потписују документ којим дају свој „информисани пристанак“, те се практично саглашавају са извозом свог биолошког материјала у иностранство, укључујући и у лабораторије у САД.

Преварне активности појединих агенција за сурогат материнство:

Имајући све наведено у виду, јасно је зашто према предлогу закона постоји тако снажан отпор. Према најконзервативнијим проценама, око 300 компанија бави се бизнисом сурогације у Русији. Према проценама једног од аутора предлога закона, потпредседника државне Думе Пјотра Толстоја, годишњи обрт тих агенција износи око две милијарде евра.

Exit mobile version