Last updated on January 21st, 2021 at 11:39 am
ПРОФЕСОР НА УДАРУ
Бранећи породичне вредности у Србији, професор Правног факултета у Новом Саду, др Бранислав Ристивојевићсе нашао на удару Повереника за заштиту равноправности, Бранкице Јанковић, и НВО „Да се зна“, због једног свог текста који је пропитивао наратив законодавства што се, у нас, бави заштитом од насиља у породици. Ристивојевић је, између осталог, подсетио на то да је ово законодавство у извесној мери под утицајем идеологије политичког хомосексуализма. Прво је тужен пред Вишим судом у Новом Саду, који га је прогласио „дискриминатором“. Апелациони суд га је ослободио. Затим је Повереник тражила ревизију процеса.
О ЈЕДНОЈ ПРЕСУДИ
Шта се десило? Врховни касациони суд је, поводом захтева за ревизију апелационе пресуде којом је усвојена жалба професора др Бранислава Ристивојевића на првостепену пресуду Вишег суда у Новом Саду, којом је био оглашен дискриминатором, захтев за ревизију апелационе пресуде ОДБИО.
У том одбијању је јасно речено да се, кад је Ристивојевићева „инкриминисана“ анализа у питању, „цео текст мора посматрати у контексту….“ Такође, ту стоји: „Демократско друштво подразумева слободу изношења мишљења. У супротном не би било праве демократије… …Ако би се ограничило право да неко изнесе свој вредносни суд о некој појави… …онда би била доведена у питање демократија и основни принципи толеранције, заједничког живљења и сарадње.“
Суд је, у коначној пресуди, истакао: „Ревизијски наводи да је другостепени суд прихватио дискриминаторни говор туженог као легитиман, те да оваква пресуда не може да остане део правног поретка РС је неприхватљив. Штавише, може се сматрати посебним обликом притиска на суд. Суд није установљен да суди по нечијем налогу (па ма ко он био),већ да утврђује чињенице и врши њихову оцену у смислу заузимања правног становишта и правилне примене законских прописа. Та оцена мора бити заснована на објективним критеријумима, јер лична (субјективна) преосетљивост не може бити основ за усвајање оваквих захтева.“
Пишући о овом случају за портал Међународних породичних вести (iFamNews), и тражећи одговорност Повереника за заштиту равноправности због идеолошког притиска на независно судство, др Миша Ђурковић је истакао да је ова пресуда веома важна за будућност правде у нас, као и за заштиту демократије, истински дијалошког поретка, у Србији. Ђурковић је поменуо и процес против потписника ових редова, који је у току. Наставак суђења дотичном је 12. октобра 2020. године, пред Вишим судом у Београду.
СЛУЧАЈ ПОТПИСНИКА ОВИХ РЕДОВА
О случају потписника ових редова, професор др Јовица Тркуља, наш угледни правни мислилац и уредник реномираног часописа „Херетикус“, објавио је, у најновијем броју тог часописа, темељну анализу из перспективе историје „вербалног деликта“ у свету и код нас, као и досије, састављен од различитих текстова који се на случај односе. Професор Тркуља, у уводнику за тај досије, између осталог, пише:
„Текст Владимира Димитријевића „У одбрану природне породице“ објављен је 12. јануара 2018. године на његовом вебсајту. Овај текст угледног публицисте и професора Чачанске гимназије, наишао је на осуду појединих невладиних организација за људска права и Повереника за заштиту равноправности и годину дана касније постао предмет спора у Вишем суду у Београду. Прво је Удружење „Да се зна“ 22. марта 2018. поднело притужбу Поверенику за заштиту равноправности у којој оптужује Владимира Димитријевића да је извршио тежак облик дискриминације припадника ЛГБТ популације по основу сексуалне оријентације. Повереник је 19. јуна 2018. године дао мишљење да су ставови у тексту „У одбрану природе породице“ узнемиравајући, понижавајући и представљају повреду достојанства групе лица на основу својства, чиме су прекршене одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. На тај начин он је писаном речју извршио акт дискриминације према ЛГБТ популацији. Након тога, Удружење „Да се зна“ је 29. јануара 2019. године поднело тужбу против Владимира Димитријевића Вишем суду у Београду. То јасно показује да тужилац има намеру да уз помоћ суда спречи јавно изражавање сваког мишљења које другачије од мишљења групе коју он заступа.
По нашем мишљењу, овај судски процес против Димитријевића и став Повереника за равноправност представљају директно кршење основних права на слободу изражавања који су дефинисани међународним правом, Уставом Републике Србије, али и чланом 18 Универзалне декларације о људским правима која гарантује слободу веровања и испољавања своје вере и чланом 10 Европске конвеције за заштиту људских права и основних слобода.
У одбрану Владимира Димитријевића и његовог права на слободу мишљења и изражавања устао је велики број јавних личности који су дигли свој глас против поновног увођења деликта мишљења у Србији. Они су указали „да државни судови само у тоталитарним режимима могу да задиру у области човекове савести и да уз помоћ апарата принуде, који финансирају сви грађани, намећу појединцу‚ ’службено мишљење’. У либералној и плуралистичкој демократији, не само да је власт државе, оличене у суду, апсолутно протерана из унутрашње сфере човекове савести (forum internum), већ се сваком гарантује неприкосновено право да слободно саопшти своје мишљење. Јер, слобода изражавања и право на слободно критичко мишљење уграђени су у саме темеље демократског друштва, а из слободе мисли и изражавања изведена су сва друга политичка права“ (Отворено писмо јавности Републике Србије).
Тако је настао случај Владимира Димитријевића. Мало је случајева о којима се последњих година толико говорило, писало и полемисало као о овом случају. У бројним дневним, недељним новинама, електронским медијима и друштвеним мрежама објављено је стотине коментара, чланка, извештаја, информација, осврта, критика и полемика.“[1
И заиста: случај потписника ових редова изазвао је бурне реакције, јер је очит пример како политички хомосексуалци, Либерално Глобалистички Бојовници Тоталитаризма настоје да наметну своје становиште као општеобавезујуће за све и свакога.
ШТА НАМ ПРЕДСТОЈИ?
Не можемо се помирити са наметањем једне идеологије, маскиране у причу о „људским правима“, као са нечим неподложним критици. LGBTXYZ&ETC јуришници нису и не могу бити мера и провера наше стварности. Зато се свим хришћанским и демократским средствима морамо борити за слободу мишљења и изражавања, јер судски процеси попут оног кроз који је прошао професор Ристивојевић нису приватна, него јавна чињеница.
И зато, уочи 12. октобра 2020. године, потписник ових редова се опет сећа речи Светог владике Николаја:
„Буди храбар и слободан, Бог ти збори, Србине, ја ћу за те војевати, само држ` се Истине“.
Јер, то је Бог Правде Коме пева српска химна.
[1]Јовица Тркуља, Случај Владимира Димитријевића, Hereticus, 3-4/ 2019.