Свуда већ дуго траје криза читања књига. Данас деца брже одрастају, интересовања су се променила, али променило се и окружење. Оно што је остало исто је то да се деца рађају радознала, жељна знања и љубави. Од нас зависи шта ћемо да им понудимо. А деци се свиђа оно што им ми дамо.
Љубивоје Ршумовић често истиче то да је он до своје 10.године одрастао у селу и да је то можда и најбољи амбијент за одрастање једног детета. Машта ту ради пуном паром, развијају се вештина пењања на дрво, трчање и све оно што здравом детету треба.
Истиче да данашњој деци не треба ништа узимати, већ им дати више одговорности и више самосталности, да буду равноправни чланови своје породице којој доприносе на свој начин. А деца увек буду какви смо и ми. Она најбрже уче од нас. Па можда би било добро да и ми заједно са нашом децом вечерње сате посветимо читању песама Љубивоја Ршумовића, уместо гледања Сунђер Боба.